UBIJA UDARNIM TALASIMA: Ameri dobili granatu posle 60 leta

Nova granata, nazvana M111, postaje izbor vojske za gradsku borbu, kada trupe moraju da čiste zatvorene prostore kako bi zauzele i držale teritoriju, jer postoji manji rizik od kolateralne štete.

To je prva nova granata predstavljena američkim snagama od 1968. godine, kada je MK3A2 ušla u borbu tokom Vijetnamskog rata. Ta municija je povučena iz upotrebe 1970-ih godina jer je sadržala azbest, čija sitna vlakna mogu da se zaglave u plućima i dovedu do smrtonosnih bolesti, uključujući rak.

Za razliku od tradicionalnih fragmentacionih granata poput M67, koje se oslanjaju na šrapnel, nova granata uništava neprijatelje udarnim talasom, što je čini posebno efikasnom u gradskoj borbi i čišćenju zatvorenih prostora.

Bomba M111 ima plastično telo koje potpuno isparava pri detonaciji i napunjena je eksplozivom RDX. Glavna prednost nove granate je značajno smanjen rizik od ubistva sopstvenih vojnika i kolateralne štete. Klasična granata M67 može da baca šrapnele kroz zidove, vrata ili metalne barijere, što je često bio veliki problem tokom borbi od kuće do kuće u Iraku. Nova M111 rešava ovaj problem jer udarni talas prolazi kroz prepreke, ali ne ugrožava vojnike sa druge strane zida na isti način.

- Bomba koja koristi udarni talas može brzo da očisti prostoriju od neprijateljskih boraca, ostavljajući im malo prostora za skrivanje, a istovremeno štiti sopstvene snage - rekao je pukovnik Vins Moris, rukovodilac projekta u Pikatini Arsenalu u NJu DŽerziju.

Umesto da šalje smrtonosne šrapnele u svim pravcima, on stvara snažan udarni talas koji oštećuje unutrašnje organe, bubne opne, pluća, oči i sistem za varenje. U slučaju jačeg udara, može izazvati oštećenje mozga ili čak amputaciju udova.

Vojska planira da koristi M111 prvenstveno u urbanim operacijama i čišćenju zgrada, dok će M67 ostati u upotrebi na otvorenom terenu gde je potrebna maksimalna fragmentacija. Vojnici će nositi obe vrste granata u zavisnosti od situacije.

Bomba M67 veličine bejzbol lopte predstavljena je zajedno sa MK3A2 1968. godine. Usledili su M26, predstavljen početkom 1950-ih, i kultna Mk 2 - nazvana „ananas“ granata zbog svog izgleda, koja je predstavljena u Prvom svetskom ratu i korišćena tokom Drugog svetskog rata i nakon toga.

U međuvremenu, američki marinski korpus takođe nabavlja još jednu BOP granatu, M21, od norveškog proizvođača Nammo, prema evidenciji ugovora američke vlade, izveštava Si-En-En.