"KRIJEM SE 20LETA,DA ME BAR UBIJU" Knjigom navukao bes mafije

Prošlo je tačno dvadeset godina otkako je Roberto Savijano objavio „Gomoru”, knjigu koja je razotkrila mehanizme delovanja Kamore i postala globalni fenomen. Međutim, ono što je za čitaoce bio uzbudljiv triler, za Savijana je postalo doživotna presuda.

Pisac koji je postao simbol otpora organizovanom kriminalu i dalje živi pod strogom policijskom zaštitom, a njegova svakodnevica je daleko od slobode koju je priželjkivao.

- LJut sam što me nisu ubili. Ali iznad svega sam ljut na sebe što sam se doveo u ovu situaciju - kaže Savijano koji je nakon objavljivanja knjige bio prisiljen da uđe u program zaštite i već dve decenije živi konstantno se skrivajući.

Savijano, danas 46-godišnjak, ima 24-satnu policijsku zaštitu i stalno se seli iz grada u grad pre nego što mafija sazna gde se nalazi.

- Spavam u policijskim barakama ili hotelskim sobama, retko više od nekoliko noći zaredom - kaže Savijano.

Sobe u kojima boravi obično su male i tamne, a da bi se opustio koristi anksiolitike.

- Stvari koje drugi uzimaju zdravo za gotovo – poput šetnje ili odlaska na pivo s prijateljima – meni su uskraćene - kaže Savijano i dodaje kako mu najteže pada što ne može ići na utakmice omiljenog fudbalskog kluba SSC Napoli.

- Imam neku vrstu polu-života – nisam ni potpuno živ ni mrtav. Kamora verovatno smatra da je najgora kazna za mene to što nisam ubijen, nego što živim ovu strašnu polu-egzistenciju. Često pomislim: molim vas, samo me ubijte ili mi dopustite da živim kao slobodan čovek - kaže Savijano.

Savijano, naravno, nije oženjen i nema dece. To je u njegovoj situaciji gotovo nemoguće, a jedine kontakte koje redovno održava su oni s telohraniteljima. Ipak, i oni se često menjaju pa ni s njima ne može uspostaviti neki dublji odnos.

Ipak ima jednog prijatelja koji jako dobro razumije njegovu situaciju - kolegu pisca Salmana Rušdija, koji se godinama skrivao nakon fetve ajatolaha Homeinija.

Savijano i Rušdi upoznali su se 2008. u Stokholmu i danas su prijatelji.

- Povremeno se viđamo. Uvek zavidim njegovom humoru i ljubavi prema životu, čak i nakon pokušaja atentata - kaže Savijano.

Pretnje italijanske mafije silno su uticale i na život Savijanove porodice. NJegovi roditelji žive odvojeno i daleko od Napulja radi sigurnosti, a njega retko viđaju.

Posebnu krivicu, kaže, oseća zbog svoje pokojne tete Silvane koja je umrla 2025. godina, pre čega je bila prisiljena da živi u gradu koji nije njen i daleko od onih koje voli.

Savijano je jedno vrijeme pokušao da živi u SAD-u, ali tamo su ga stalno prepoznavali na ulici, tako da se ubrzo opet vratio u Italiju pod policijsku zaštitu. U domovini uživa u retkim zadovoljstvima: cigari, hrani, te povremenim televizijskim nastupima.

Smatra kako se nikada neće otarasiti mafije. No ono što mu mafija ipak nije mogla oduzeti jeste pisanje.

NJegova knjiga Shout It Out! pokušava da podigne građane da se suprotstave nepravdi, ali i ona otkriva njegov pesimizam. U njoj se bavi istorijskim primjerima – od filozofkinje Hipati do nacističkog propagandista Josefa Gebelsa, od Đordana Bruna do radijskog zagovarača genocida u Ruandi Kantana Habimana.

Napisao je i knjigu ‘Zero Zero Zero‘ koja se bavi trgovinom drogom kojoj je, smatra Savijano, silno pomogla pojava kriptovaluta jer olakšavaju skrivanje novca.

- Kriminalne organizacije imaju toliko novca da nijedan političar ne zna kako ih zaustaviti - kaže Savijano.

Što se života tiče, kaže da bi voleo opet da pokuša da nestane, kao onda kad je otišao u SAD, ali ovaj put to želi napraviti kako treba.

- Želim ponovno otići, ali ovaj put na pravi način. San mi je otići negde i potpuno promeniti život. Problem je što, ako prestanem pričati svoju priču, moji protivnici su pobedili - kaže Savijano.

Između mafije i politike

Savijano se danas ne suočava samo sa „senkama” iz kriminalnog podzemlja. Poslednjih godina, njegov najveći front postala je politika.

Kao oštar kritičar desničarske vlade Đorđe Meloni, pisac se našao u vrtlogu sudskih procesa.

Savijano je izveden pred sud zbog kritika upućenih premijerki povodom njene politike prema migrantima, što je pokrenulo lavinu debata o slobodi govora u Italiji.

Nasleđe „Gomore”

Uprkos svemu, Savijano ne žali zbog napisane reči. „Gomora” nije bila samo knjiga, već početak nove ere u istraživačkom novinarstvu i književnosti. Ona je iznedrila kultni film Matea Garonea i jednu od najuspešnijih evropskih serija svih vremena.

- Pisanje je za mene bilo i ostalo akt otpora. Čak i kada me košta slobode, ono mi daje smisao - poručuje Savijano dvadeset godina kasnije.

Život u „mehuru”

Savijano priznaje da je zaboravio kako izgleda šetnja ulicom bez prethodne bezbednosne provere ili sedenje u kafiću bez leđa okrenutih zidu. NJegovi sukobi sa političkom elitom, pre svega sa Melonijevom i Mateom Salvinijem, dodatno su polarizovali italijansko društvo – za jedne je on heroj i savest nacije, dok ga drugi optužuju za „levičarski elitizam”.

Dvadeset godina kasnije, Savijanova borba se nastavlja. Ona više nije samo borba protiv napuljskih klanova, već bitka za pravo na kritičko mišljenje u svetu koji je, kako sam kaže, postao opasniji nego ikada pre.

Telegraf