Skandal u Hrvatskoj: "Francetić i Rafael Boban su ponos!"

Mišić je u javnosti poznat i kao vukovarski branitelj srpske nacionalnosti, i kao čovek koji je javno branio Josipa Dabru nakon što je objavljen snimak na kojoj pjeva pesmu sa stihom o “grobnici od zlata”, čime se ciljalo na grob ustaškog poglavnika Ante Pavelića.

- Nikada, baš nikada nisam poricao žrtave. Zločince sam prozvao uvek. Nikada s brojem žrtava nisam licitirao. 

Ako je zločinac Tito prećutno odobrio Blajburg, ako je Vjekoslav Luburić upravnik Jasenovca, ja sa tim nemam problem. Zločin je zločin, žrtava je žrtva. Ali da je jedna veća od druge...

E, sad Tita ne dirati a Vjekoslava proglasiti zločincem... S tim imam problem. Zločin je počinjen, zbog zločina ispaštamo. Ubijati čekićem ili bacati žive ljude u jamu. Ponavljam zločin je zločin.

Isto tako Jure Francetić i Rafael Boban, nisu isto što su Tito i Maks (Luburić). Pitate se imam li hrabrosti reći. Nije to hrabrost, Tito i Maks su zločinci.. Jure Francetić i Rafael Boban su ponos hrvatske države - napisao je Mišić juče na Fejsbuku.

Mišić je u međuvremenu obrisao poslednju rečenicu iz statusa i zamenio je rečenicom

- Tito i njegova stranka su ovo nastavili sve do Domovinskog rata.

Indeks.hr je poslao uput vladajućem HDZ-u i hrvatskom premijeru Andreju Plenkoviću pitanje da li njihov stav, kao koalicionih partnera Predraga Mišića, da su Francetić i Boban heroji hrvatske države. Odgovor još nije stigao.  

BloombergAdria.com

Ko su bili Jure i Boban?

Jure Francetić je rođen 1912. godine u Prozoru, kod Otočca. Početkom 1930-ih, zbog kritika jugoslovenskog režima, pobegao je u egzil. U jednom trenutku se vratio u Zagreb, a kasnije je ponovo pobegao u Nemačku.

Pavelić ga je ubrzo imenovao za komesara za Bosnu, gde je osnovao Crnu legiju. Ubrzo je počeo da radi na sprovođenju rasnih zakona i deportaciji brojnih Srba i Jevreja, kao i hrvatskih komunista.

Rafael Ranko Boban je rođen u Bobanovoj Dragi, u Sovićima kod Gruda u Bosni i Hercegovini. Radio je i u egzilu do proglašenja NDH. Zatim je radio u ustaškoj vojsci i na kraju je postao zamenik Jure Francetića na čelu Crne legije. Po njemu sada nosi ime XI. bataljon HOS-a.

- Nije bio vojni genije, niti je imao, niti je mogao imati, solidno vojno znanje, ali je bio idealan za borbu u bosanskim planinama, posebno kada je uz njega stajao sin naše surove Hercegovine, rođeni gerilac Rafael Boban - napisao je Eugen Dido Kvaternik, ustaški ideolog, prenosi Indeks.

BloombergAdria.com

Mit o Drini

Rad njih dvojice je očigledno imao ne samo pozitivan uticaj na političko rukovodstvo NDH, već i snažan uticaj na narod, pre svega kroz pesmu "Evo zore, evo dana", kada je nastala tokom Drugog svetskog rata, a tako i u 21. veku, kada je popularna na svadbama i političkim skupovima. 

U pesmi se nalazi i čuveni stih: „O, ustaše, braćo moja draga, duboka je voda Drine.“ Ovo je mit o Francetiću koji je prešao Drinu i tu uspostavio hrvatsku granicu, koji propagiraju ljubitelji ustaške NDH.

Istorijska je činjenica da Hrvatska nikada nije imala granicu na reci Drini, za to nema dokaza. U proleće i leto 1942. godine, Francetićeve jedinice su zaista postigle vojni uspeh u Bosni, što je rezultiralo izlaskom na Drinu.

BloombergAdria.com

Jezivi zločini

Postoje izveštaji da je izjavio da Srbe ne treba ubijati, ali su sami Nemci imali primedbe na njegov rad, tvrdeći da njegove jedinice čine brojne masakre nad srpskim stanovništvom.

U selu Gornji Malovan ubijeno je 70 seljaka, a još gori zločin, prema onome što se zna, počinjen je u selu Urije. Milovan Đilas, kasnije poznati disident koji je proveo više od deset godina u zatvoru u Jugoslaviji zbog kritike njene ekonomske politike, bio je jedan od partizana koji su krajem jula stigli u selo Urije.

Za ove zločine optužen je Jur Francetić. Đilas je napisao da je pod krošnjom kruške naišao na dva seljaka koji su bili „pogođeni u potiljak, meci su izašli ispod desnog uha i otvorili ogromne rane, toliko velike da je mozak curio iz njih“.

Dodao je da je tamo ubijeno još šest seljaka.

BloombergAdria.com

„Dete je ležalo u gomili leševa. Ali glava je bila smrskana.“

Kasnije je primetio „još deset, dvanaest leševa“, među kojima su bile žene, devojke, deca...

- Dete je ležalo u gomili leševa. Ali glava je bila smrskana, bez poklopca, bez kapi krvi u šupljoj lobanji. Mozak - je li to bio dečji? - samo malo guste bele pulpe ležalo je pored glave, sa komadićima mesa - napisao je Đilas, dodajući da je reč o ženskom detetu, kome je takođe bio smrskan i grudni koš. 

- I ostali leševi su bili unakaženi. Lice desetogodišnjeg dečaka bilo je ranjeno na čelu, a imao je i ubodne rane na jagodicama. Dečak, sa istom praznom lobanjom kao i to dete, ležao je sklupčan oko žbunja pored puta, bosih stopala skupljenih uz njih i tankih, izmršavelih ruku. Da dečak nije bio tako unakažen, čovek bi pomislio da je zaspao tamo u hladu - napisao je Đilas, prenosi Indeks.

Raskomadani leševi, među njima žene, deca...

Dodao je da je, hodajući dalje, na raskrsnici pronašao još 25-30 leševa, uključujući „gomilu ljudskih, ženskih, dečjih tela, udova, glava...“

Francetić je takođe imao ovlašćenja da hapsi protivnike režima. Veruje se da je lično učestvovao u hapšenju, zatvaranju i ispitivanju istaknutih Srba i Jevreja, kao što su Vasa Miskin, Nisim Albahari, Vukosava Vukica Šain...

Slao civile u Jasenovac

Iz dokumenta od početka novembra 1942. godine, koji se nalazi u Hrvatskom državnom arhivu, jasno je da je Francetić slao civile u Jasenovac.

BloombergAdria.com

U dokumentu, koji se završava pozdravom „Za dom spremni“, govori se o tome kako će devet stanovnika Hrvatskog zagorja biti deportovano u Jasenovac. Važno je napomenuti da se ne radi o vojnicima, već, redom - o advokatu, šoferu, bačaru, dva poljoprivrednika, dva trgovca, veterinaru i jednom privatniku.

Francetić je preminuo krajem 1942. godine. Pozvan je u Liku da preuzme komandu nad ustaškim i domobranskim jedinicama tamo. Putovao je avionom koji je, zbog navodne italijanske sabotaže, prinudno sleteo kod Slunja.

Pre nego što su partizani uspeli da stignu do Francetića, seljaci su ga sustigli i pretukli. Partizani su pokušali da ga spasu jer im je bio potreban za razmenu, ali su njegove rane bile preteške.

Boban potpisao smrt pritvorenika

Rafael Boban je potom preuzeo Crnu legiju, koja je ubrzo raspuštena, a njen treći bataljon je postao 5. stajaća aktivna četa, koja je kasnije delovala u Podravini.

Postoje tvrdnje da je Boban u februaru 1944. godine, nakon zauzimanja Koprivnice od partizanskih ruku, streljao deset civila u znak odmazde, a još četiri u junu. Posle rata, ustaški zvaničnik Ivo Rojnica optužio ga je za ubistvo generala Franje Šimića.

U odluci o utvrđivanju zločina okupatora iz 1945. godine navodi se da su u junu 1944. godine u Đurđevcu uhapšeni zemljoradnik Ignac Živko, službenik Herbert Kukec, časovničar Josip Berta i učenik gimnazije Zlatko Mihelić.

BloombergAdria.com

Nije poznato šta se sa njim desilo posle rata.

Ustaše su, po naređenju Rafaela Bobana, danonoćno tukli zatočenike palicama, gurali im igle pod nokte, naređivali im da ližu pod i so, što im je izazivalo bolove u srcu. Zatim su streljani na đurđevačkom groblju, a odluku o smrti potpisao je upravo Rafael Boban. Pre toga su opljačkali i ispraznili radnju satova Josipa Berte.

Šta se desilo sa Bobanom posle Drugog svetskog rata nije poznato. Postoje priče da se preselio u Argentinu, zatim u SAD i da je učestvovao u Korejskom ratu.

Poznato je samo da je tokom rekonstrukcije vlade NDH u egzilu 1951. godine, Ante Pavelić imenovao Bobana za ministra oružanih snaga, iako on nije bio prisutan.