Slavimo Markovdan: Ove običaje obavezno ispoštujte

Ovo je česta slava kod pravoslavnih hrišćana, u crkvenom kalendaru obeležena podebljanim slovom. Nazivala se i “naročitim praznikom Beograda”, budući da je slava stare crkve Svetog Marka na Paliluli, kao i nove crkve.

Sveto Evanđelje

Sveti Marko je bio poreklom Jevrejin, učenik Svetog apostola Petra i njegov ljubljeni sin u Duhu Svetom. Uvršten je u lik svetih Sedamdeset apostola Hristovih.

Najpre je pratio Svetog Petra, koji ga je postavio za episkopa. Kad je sa njim bio u Rimu, napisao je Sveto Evanđelje, jer su ga hrišćani u Rimu molili da im napiše ono što je sa Svetim Petrom pričao o Hristu.

Kada ga je napisao, prvo ga je pokazao upravo Svetom Petru, koji je potvrdio da je istinito i preporučio svima da čitaju. Sveti Petar je Svetog Marka poslao u Akvileju, pa u Egipat. Tako je u Aleksandriji bio prvi propovednik Evanđelja i prvi episkop.

Crkva u Vukuli i proganjanje svetitelja

Kako se iz dana u dan uvećavao broj vernika, ubrzo su i starešine grada čule o nekom čoveku koji huli na njihove bogove i zabranjuje da im se prinosi žrtva. Besni, tražili su da ga uhvate i ubiju.

Saznavši, Sveti Marko je postavio za episkopa Aniana i tri prezvitera Maleona, Savina i Kerdona, sedam đakona i drugih jedanaest klirika da služe Crkvi. Potom je otišao u Pentapolj, gde je proveo dve godine nastavljajući svoje delo.

Kada se vratio u Aleksandriju, video je da se bratija umnožila i da su i crkvu sagradili u mestu Vukula. Kad su starešine saznale za njegov povratak i čudesa, opet su počeli da ga traže i besne što ne mogu da ga uhvate.

Nastade praznik Uskrs

“Uto nastade presvetli praznik Uskrs, dan Hristova Vaskrsenja, dvadeset četvrtog aprila. U isti dan pade i nečestivi praznik neznabožačkog poganog boga Serapisa.

Na Uskrs sveti Marko služaše u crkvi božanstvenu službu. Ogromna rulja neznabožaca napade iznenada na crkvu, uhvatiše svetitelja, vezaše ga čvrsto oko vrata, i počeše vući po kaldrmi vičući: Povucimo ovog vola u obor! A sveti Marko blagadaraše Hrista Boga govoreći: Blagodarim Ti, Gospode Isuse Hriste što si me udostojio da stradam za ime Tvoje! - A vučen bi svetitelj po zemlji punoj oštrog kamenja, i iz izranavljenog tela njegovog lijaše se krv celim putem.

Kad pade veče, neznabožni idolopoklonici vrgoše u tamnicu svetog apostola, dok se dogovore kojom smrću da ga umore. A u ponoći, dok vrata behu zaključana i stražari spavahu pred njima, nastade veliki zemljotres, jer Anđeo Gospodnji, sišavši s neba, kosnu se apostola govoreći: Slugo Božji Marko, vrhovni među svetima u Egiptu, eto upisano je ime tvoje u knjizi života na nebesima, i uvršćen si među svete apostole, i spomen tvoj na zemlji neće se zaboraviti nikada, i ti ćeš likovati s Višnjim Silama, Arhangeli će primiti na nebu duh tvoj, a mošti tvoje biće sačuvane na zemlji.

Videvši ovo viđenje, sveti Marko pruži k nebu ruke svoje govoreći: Blagodarim Ti, Gospode moj Isuse Hriste, što me nisi ostavio nego si me uvrstio među svetitelje Svoje. Molim Ti se, Gospode, primi u miru dušu moju, i ne liši me blagodati Tvoje!“. Kada on to izgovori, Gospod Isus Hristos dođe k njemu u onom obličju u kom je bio sa učenicima svojim pre Krsta i pogrebenja, i reče mu: Mir tebi, Marko, evanđeliste moj!

- Sveti Marko mu odgovori: Mir i Tebi, Gospode moj Isuse Hriste! - I otide Gospod od njega.

Sutradan dođoše k tamnici mnoštvo građana, izvukoše svetitelja iz tamnice, ponovo ga konopcem vezaše za vrat, i opet ga vukoše po ulicama sa istom vikom: Povucimo vola u obor! A sveti Marko vučen, blagodareći Boga i moleći se, reče: U ruke Tvoje, Gospode, predajem duh moj! - I rekavši to, predade duh svoj Bogu. A rulja poganih neznabožaca, želeći da spali telo svetiteljevo, naloži oganj. na mestu koje potom bi nazvano: Anđelsko.

Svete mošti

Tada se spustio mrkli mrak, poče strašna grmljavina, veliki zemljotres, a kiša sa gradom je padala do uveče. Narod je pobegao iz straha i ostavio svetiteljevo telo. Kiša je ugasila oganj, a zemljotres srušio zgrade i pobio mnoge.

Bezbožnici su mislili da je to njihov bog Serapis. Pobožni hrišćani spremili su telo za ukop i odneli ga na mesto gde su se molili, pa su ga sahranili na istočnoj strani u kamenoj grobnici. Za njih ništa nije bilo časnije i skupocenije od tih svetih moštiju.

Običaji za Markovdan

Verovanje je da na ovaj dan u polju, na njivi, ne treba ništa raditi jer će u protivnom sveti Marko da pošalje grad i nevreme onome ko radi. Zemljoradnici ovaj dan odmaraju i praznuju kako bi sačuvali svoje useve od besa svetog Marka.

Još jedno ukorenjeno verovanje jeste da se ne sme spavati tokom dana, jer će onaj ko dremne na Markovdan biti pospan cele godine. Ipak, postoji izuzetak. Ako je neko već spavao na Đurđevdan, za koji važi isto pravilo, onda treba da odspava i na Markovdan, kako bi "poništio kaznu" - odnosno, kako bi izbegao pospanost i slabost tokom cele godine.

Kovači su ovaj praznik naročito poštovali. Verovali su da će im miševi izgristi mehove koje koriste kad lože vatru ako bi radili na Markovdan. Zbog toga su se uzdržavali od bilo kakvog posla.

Markovdan je praznik kad se treba odmoriti, posvetiti porodici i duhovnosti. Vernici se mole i zahvaljuju svecu za kojeg veruju da štiti domove i imanja onih koji ga poštuju. Oni izbegavaju bilo kakav fizički rad, posebno u polju i, umesto toga, dan provode u molitvi, tišini i zajedništvu. Kaže se da "ko poštuje Svetog Marka, biće sačuvan od nesreće", "Ko radi, može navući grad, gromove i štetu na imanje", a "ko se na Markovdan odmara, imaće mir i snagu tokom cele godine."