Lider Rusije pre Putina: Problem s pićem i bizarni incidenti

Taj izbor označio je prekretnicu jer je Jeljcin time dobio formalnu vlast i legitimitet unutar tada još uvek jedinstvenog Sovjetskog Saveza. Bio je to trenutak u kojem je Rusija, kao najveća sovjetska republika, počela politički da artikuliše sopstvene interese, odvojeno od centralne sovjetske vlasti u Moskvi.

Jeljcin je kao predsednik Vrhovnog sovjeta postao de fakto vođa Rusije i sve otvoreniji protivnik politike Mihaila Gorbačova, tadašnjeg predsednika SSSR-a. NJegov izbor značio je jačanje ruskog suvereniteta unutar Saveza i otvaranje prostora za reformske, tržišno orijentisane politike. U sledećim mesecima, Jeljcin je koristio tu poziciju kako bi promovisao veću autonomiju Rusije i postepeno potkopavao autoritet centralne sovjetske vlasti.

Ova funkcija poslužila mu je kao politička odskočna daska — već sledeće godine, u junu 1991., Jeljcin je izabran za prvog predsednika Ruske Federacije na neposrednim izborima. Bez izbora 29. maja 1990., taj bi uspon bio teško zamisliv.

Taj dan zato označava početak kraja Sovjetskog Saveza i početak Jeljcinove dominacije u postsovjetskoj ruskoj politici.

BloombergAdria.com

Ko je bio Boris Jeljcin

Boris Nikolajevič Jeljcin (1. februar 1931. - 23. april 2007.) bio je ruski političar koji je bio prvi predsednik Ruske Federacije od 1991. do 1999. godine. NJegov mandat obeležile su značajne političke i ekonomske reforme, ali i brojne kontroverze te lična borba s alkoholizmom.

Rođen u selu Butki, u Sverdlovskoj oblasti, Jeljcin je 1955. diplomirao na Uralskom politehničkom institutu kao inženjer građevine. Pridružio se Komunističkoj partiji Sovjetskog Saveza (KPSS) 1961. godine, postepeno napredujući u partijskim redovima. Godine 1976. postao je prvi sekretar Oblasnog komiteta u Sverdlovsku, gde je stekao reputaciju odlučnog i energičnog lidera.

Dolazak u Moskvu i sukob s Gorbačovom

Godine 1985., pod vođstvom Mihaila Gorbačova, Jeljcin je pozvan u Moskvu kako bi preuzeo dužnost prvog sekretara Moskovskog gradskog komiteta KPSS-a.

BloombergAdria.com

Zalagao se za radikalne reforme i kritikovao spori tempo promena, što je dovelo do sukoba s Gorbačovom. Zbog neslaganja s partijskim vrhom je 1987. godine smenjen s dužnosti i isključen iz Politbiroa.

Uprkos političkim nevoljama Jeljcin je zadržao popularnost među građanima. Godine 1990. izabran je za predsednika Vrhovnog sovjeta Ruske SFSR, a 1991. postao je prvi direktno izabrani predsednik Ruske Federacije.

Tokom avgustovskog puča 1991. godine Jeljcin je odigrao ključnu ulogu u suzbijanju pokušaja državnog udara, učvrstivši svoju poziciju lidera reformističkih snaga.

Kontroverze tokom predsedničkog mandata

Jeljcinov mandat obeležile su brojne kontroverze. NJegove ekonomske reforme, poznate kao "šok-terapija", dovele su do naglog prelaska na tržišnu ekonomiju, što je rezultiralo hiperinflacijom, padom životnog standarda i porastom nezaposlenosti. Privatizacija državnih preduzeća često je bila netransparentna, što je omogućilo stvaranje nove klase oligarha.

Godine 1993. došlo je do sukoba između Jeljcina i ruskog parlamenta, koji je kulminirao ustavnom krizom. Nakon što je parlament odbio njegove reforme, Jeljcin je raspustio Vrhovni sovjet, što je dovelo do oružanih sukoba u Moskvi. U konačnici je vojska podržala Jeljcina, a kriza je završila nasilnim gušenjem otpora u parlamentu.

Tokom Jeljcinovog mandata Rusija je vodila i Prvi čečenski rat (1994-1996), koji je rezultirao velikim gubicima na obe strane i kritikom međunarodne zajednice zbog kršenja ljudskih prava.

BloombergAdria.com

Borba s alkoholizmom

Jeljcinova sklonost alkoholu bila je javna tajna i često je dovodila do neprijatnih situacija. Jedan od najpoznatijih incidenata dogodio se tokom posete Vašingtonu 1995. godine, kada je Jeljcin, navodno pod uticajem alkohola, viđen kako u donjem vešu pokušava da zaustavi taksi ispred Bele kuće, želeći da naruči picu. Ovaj i slični incidenti narušili su njegovu reputaciju i postavili pitanja o njegovoj sposobnosti za vođenje države.

BloombergAdria.com

Iako su mediji povremeno izveštavali o tom incidentu, široj javnosti on je postao poznat tek 2009. godine, kada je Tejlor Branč objavio svoju knjigu The Clinton Tapes, zasnovanu na intervjuima s predsednikom.

- Agenti Tajne službe pronašli su Jeljcina usred noći na Pensilvanija Aveniji, potpuno pijanog i odevenog samo u donji veš, kako viče da mu treba taksi - napisao je Branč.

- Jeljcin je nerazgovetno govorio i glasno raspravljao sa zbunjenim agentima. Odbijao je da se vrati u Bler Haus, gde je bio smešten, jer je insistirao da mu treba taksi kako bi otišao po picu.

Kada je Branč upitao Klintona kako se situacija završila, predsednik je slegnuo ramenima i rekao: "Pa, dobio je svoju picu."

BloombergAdria.com

Ipak, Klinton se prisetio da je Jeljcin i sledeće noći pokušao nešto slično.

- Izmičući obezbeđenju, spustio se zadnjim stepenicama u podrum Bler Hausa, gde ga je čuvar zgrade zamenio za pijanog uljeza - naveo je Branč.

- Jeljcin je bio u kratkotrajnoj opasnosti dok ruski i američki agenti nisu razjasnili situaciju.

Klinton je zaključio da je taj incident, iako se odigrao unutar Bler Hausa, predstavljao još veću bezbednosnu pretnju nego Jeljcinova noćna potraga za picom.

BloombergAdria.com

Ostavka i kasniji život

Što se tiče afera, Jeljcinova administracija bila je optuživana za masovnu korupciju, posebno tokom procesa privatizacije. Oligarsi su zahvaljujući njegovim ekonomskim reformama stekli ogromno bogatstvo, dok je većina stanovništva osiromašila.

Osim toga, Jeljcin je bio optuživan za zloupotrebu vlasti, posebno tokom ustavne krize 1993. godine, kada je vojska iskorišćena za nasilno gušenje opozicije u parlamentu.

Kraj njegovog mandata obeležila je afera povezana s navodnim pranjem novca kroz Bank of New York, u kojoj su njegovi bliski saradnici bili osumnjičeni za finansijske malverzacije. Iako Jeljcin nikada nije bio formalno optužen, njegove afere i slabosti ostavile su dubok trag na njegovom političkom nasleđu.

Ostavka Borisa Jeljcina

Dana 31. decembra 1999. godine Boris Jeljcin iznenada je podneo ostavku na dužnost predsednika Rusije.

U svom obraćanju naciji Jeljcin se izvinio za greške koje su počinjene tokom njegove vladavine i izrazio uverenje da je vreme da nova generacija političara preuzme vođenje zemlje. Odluku je doneo u trenutku kada je njegov rejting bio na istorijski niskim nivoima, a Rusija se suočavala s ozbiljnim unutrašnjim problemima, uključujući rat u Čečeniji.

Jeljcinova ostavka bila je takođe deo šire strategije osiguravanja imuniteta od mogućih krivičnih gonjenja. Kao deo dogovora Jeljcin je imenovao Vladimira Putina, dotadašnjeg premijera, za vršioca dužnosti predsednika Rusije, osiguravši njegovu političku budućnost.

BloombergAdria.com

Vladimir Putin kao naslednik

Vladimir Putin, bivši agent KGB-a i direktor FSB-a, postao je vršilac dužnosti predsednika odmah nakon Jeljcinove ostavke. Ubrzo je postao popularan zahvaljujući svom odlučnom stilu vođenja i obećanju stabilnosti.

Na predsedničkim izborima u martu 2000. godine Putin je ubedljivo pobedio, čime je započela nova era u ruskoj politici. NJegova vladavina definisana je konsolidacijom vlasti, ekonomskom stabilizacijom i sve većim udaljavanjem od demokratskih standarda.

BloombergAdria.com

Jeljcinova ostavka označila je kraj haotičnog perioda u ruskoj istoriji i početak Putinove ere, koja će u narednim decenijama oblikovati modernu Rusiju, ali i Evropu.