Počeo El Ninjo! Evo kako će to uticati na Evropu

Poslednji El Ninjo, koji je trajao od maja 2023. do marta 2024., doprineo je rekordnim vrućinama koje su pokrenule niz smrtonosnih toplotnih talasa, šumskih požara i poplava širom sveta, piše Euronews.

Ozbiljne posledice

Predviđa se da će 2026. godina već biti jedna od najtoplijih u istoriji, a najnovija sezonska prognoza Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze (ECMWF) upozorava da su temperature više od uobičajenih vrlo verovatne tokom leta i rane jeseni.

Evropa je već u maju pretrpela smrtonosni toplotni talas, a prognozeri upozoravaju da se u narednim danima širom Sredozemlja očekuju temperature od 40°C i takozvane "tropske noći". Ali, El Ninjo (što na španskom znači "dečak") ne utiče samo na temperaturu.

Stručnjaci sa IHE Delft Instituta za obrazovanje o vodama u Holandiji upozorili su da ovaj klimatski fenomen može imati ozbiljne lančane posledice, uzrokujući suše, nesigurnost u snabdevanju hranom, pa čak i nestašice električne energije.

Uticaj El Ninja na čistu energiju

Nedostatak padavina i niski vodostaji reka mogu dovesti do raširenih nestašica električne energije, naročito u regionima gde hidroenergija čini ključni deo energetskog miksa. To može rezultirati višim troškovima i emisijama CO2 jer se snabdevači okreću alternativama na fosilna goriva poput nafte i uglja.

Klimatske promene već su to učinile stvarnošću, i pre nego što se El Ninjo formirao. Norveška, koja se zbog svoje ogromne mreže brana često naziva "najvećom evropskom baterijom", zabeležila je pad zaliha snega na najniži nivo u dve decenije zbog tople i suve zime.

Stručnjaci kažu da je to stvorilo deficit od oko 25 TWh, što je dovoljno energije za napajanje oko 2.5 miliona domova tokom godine i čini gotovo petinu ukupne norveške proizvodnje hidroenergije prošle godine.

Ekstremne vrućine takođe mogu smanjiti proizvodnju solarne energije zbog onoga što je poznato kao solarni paradoks.

- Česta je zabluda da više sunca uvek znači i više energije - kaže za Juronjuz Ert Ioana Vergini, osnivačica platforme wfy24.com koja analizira vremenske podatke i trendove klimatske nestabilnosti.

- Fotonaponske ćelije su poluprovodnici i, kao i sva elektronika, gube na efikasnosti kako temperatura raste. 

Za svaki stepen iznad 25°C, efikasnost solarnih panela pada za otprilike 0.4 do 0.5 odsto.

Kako će El Ninjo uticati na sigurnost snabdevanja hranom?

Institut IHE Delft, koji deluje u delovima sveta direktno pogođenim El Ninjom, upozorava da bi se nestašice hrane mogle pogoršati u sledeće dve godine. U Nikaragvi, na primer, ključni usevi poput kukuruza i pasulja mogli bi propasti u već osetljivim područjima, što dovodi do nesigurnosti snabdevanja hranom i gubitka prihoda.

Nedostatak kiše i niski vodostaji reka takođe znače da će se navodnjavani usevi u Kolumbiji, severoistočnom Brazilu i Indiji suočiti sa ozbiljnim ograničenjima ili će morati više da se oslanjaju na podzemne vode, što potencijalno uzrokuje njihovo prekomerno iskorišćavanje.

To je razlog za zabrinutost i za Evropsku uniju, koja godišnje uvozi hranu u vrednosti od oko 188.6 milijardi evra. Osnovne namirnice poput pšenice, kukuruza i kakaoa posebno su osetljive na propadanje u ekstremnim klimatskim uslovima.

El Ninjo bi mogao izazvati ozbiljne suše u Evropi

Juče, 17. juna, obeležen je Svetski dan borbe protiv dezertifikacije i suše, što služi kao hitan podsetnik na potrebu smanjenja degradacije zemljišta i jačanja otpornosti na sušu. Stručnjaci upozoravaju da se očekuje da će El Ninjo izazvati ozbiljne globalne suše 2026. i 2027. godine, a Evropa pritom nije imuna.

- Prognoze toplijeg i suvljeg vremena za Holandiju i širom Evrope povećaće rizik od toplotnih talasa i šumskih požara, za koje su sušni događaji poput onih 2018. i 2022. pokazali da imaju značajan uticaj na ekosisteme i ljudsko zdravlje - upozorava IHE Delft.

Niski vodostaji reka u Evropi smanjiće dostupnost slatke vode, što može dovesti do ograničenja u poljoprivredi i korišćenju vode za hlađenje u elektranama.

- Nadolazeći El Ninjo podsetnik je da suša nije samo ekološko pitanje - kaže dr Miša Verner, profesor otpornosti na sušu na Odeljenju za vodne resurse i ekosisteme na IHE Delftu.

- Ona utiče na prehrambene sisteme, proizvodnju energije, privredu, ekosisteme i ljudsku dobrobit. Izgradnja otpornosti zahteva delovanje pre nego što se kriza razvije.

Zasenjuje li El Ninjo zabrinutost zbog klimatskih promena?

Dolazak El Ninja izazvao je medijsku pažnju širom sveta, sa naslovima koji najavljuju nadolazeći "super" El Ninjo. Međutim, to nije službena naučna kategorija i ne koristi je američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA). Klimatski naučnici takođe su upozorili da se stručnjaci priključuju "trendu Super El Ninja umesto da se usredsrede na povezanost sa klimatskim promenama".

Istraživači sa Univerziteta Kolumbija u nedavnom su radu naveli da, iako su jačina i učestalost El Ninja važni, posebno pitanje je jesu li oni modifikovani globalnim zagrevanjem. Ipak, ističu da je važnija tema "kontinuirano, izvanredno ubrzanje zagrevanja površine okeana".

Neki meteorolozi predviđaju da tipičan događaj El Ninja obično uzrokuje privremeno povećanje globalne prosečne temperature za 0.1-0.2°C. To nije toliko značajno kao porast temperature pokrenut klimatskim promenama uzrokovanim ljudskim delovanjem, koje su podigle globalnu površinsku temperaturu za otprilike 1.3-1.5°C u poređenju sa predindustrijskim nivoima.

- El Ninjo je prirodni fenomen - kaže klimatska naučnica Friderike Oto sa Imperijal koledža u Londonu.

- On dolazi i odlazi. Klimatske promene, naprotiv, postaju sve gore sve dok ne prestanemo da sagorevamo fosilna goriva. Dakle, klimatske promene su razlog za paniku.