Promene u NATO: Samit koji iz temelja menja odbranu Zapada

- Udvostručujemo naše napore kako bismo NATO učinili onim što je oduvek trebalo da bude: uravnotežen savez sa Evropom na čelu za sopstvenu odbranu-NATO 3.0 - rekao je američki ministar rata Pit Hegset u Briselu na nedavno održanom sastanku ministara odbrane država članica.

Sjedinjene Države su već započele sa smanjivanjem svog angažmana i vojnih sposobnosti u Evropi, koja treba da preuzme konvencionalnu odbranu, dok bi Vašington nastavio da pruža nuklearni kišobran i strateške obaveštajne podatke. Evropa bi trebalo da osigura konvencionalnu, nenuklearnu moć kopnenih, vazdušnih i pomorskih snaga unutar Saveza, dok bi se Sjedinjene Države više angažovale u indo-pacifičkom regionu.

Lideri će razmotriti napredak od poslednjeg samita u Hagu prošle godine i definisati plan za nastavak ostvarivanja ključnih ciljeva NATO-a.

- Predstojeći zadatak je jasan: pretvoriti obaveze koje su saveznici preuzeli u konkretne rezultate. Povećana ulaganja, industrijska proizvodnja i kontinuirana podrška Ukrajini - sve to doprinosi jačem NATO-u i većoj bezbednosti za sve nas - poruka je generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea.

BloombergAdria.com

Pod pritiskom američkog predsednika Donalda Trampa, koji često kritikuje NATO i optužuje članice da ne troše dovoljno za odbranu i da se previše oslanjaju na SAD, sve članice osim Španije su na samitu u Hagu pristale da povećaju izdvajanja za odbranu na 5 odsto BDP-a do 2035. godine, od čega se 3,5 odsto odnosi na čisto odbrambene izdatke, a preostalih 1,5 odsto na troškove povezane sa odbranom.

- Neki saveznici čine više od drugih, pa imamo zemlje poput Poljske, skandinavskih zemalja, baltičkih država i Nemačke koje prednjače - izjavio je američki ambasador pri NATO-u Met Vitaker.

- Ali imamo neke koje zaostaju, bilo zato što ne troše dovoljno ili zato što nisu na verodostojnom putu da ispune obaveze preuzete u Hagu - dodao je Vitaker.

BloombergAdria.com

Tri zemlje koje bi ove godine mogle da padnu ispod ranijeg cilja o izdvajanju dva odsto BDP-a, Albanija, Češka i Slovenija, mogle bi da se nađu pod pojačanim pritiskom. Američki predsednik Donald Tramp naljutio se na evropske saveznike optužujući ih za izostanak podrške za američki rat u Iranu, te je zapretio da bi Sjedinjene Države mogle da preispitaju svoju bezbednosnu podršku državama članicama.

Poslednjih nedelja Tramp se sukobio sa nekoliko evropskih lidera, a poslednja u nizu bila je italijanska premijerka Đorđa Meloni, koja je dugo igrala na kartu da može biti posrednik između američkog predsednika i evropskih lidera.

BloombergAdria.com

Ipak, sa jednim od lidera i dalje ima vrlo dobre odnose, sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom. Prošle nedelje je izjavio da možda čak ne bi ni išao na samit da ga ne organizuje Erdogan u Turskoj.

Da bi ga umirio, generalni sekretar Mark Rute je prilikom nedavnog sastanka u Beloj kući predstavio podatke po kojima su Evropljani i Kanada prošle godine povećali odbrambenu potrošnju za gotovo 20 odsto, kao i da su za prošlu i ovu godinu predviđena dodatna ulaganja od oko 140 milijardi dolara.

Lideri NATO-a u Ankari će usvojiti završnu deklaraciju, službeni dokument koji se usvaja na kraju svagog samita šefova država i vlada i u kojem se definišu ključni strateški prioriteti i smernice Saveza. Na deklaraciji već nedeljama rade ambasadori država članica.

Prema onome što je dosad procurilo, saveznici će potvrditi „nepokolebljivu predanost" kolektivnoj odbrani iz člana 5 Ugovora o severnoatlantskom savezu. Takođe će najaviti pomoć Ukrajini od 70 milijardi evra ove godine i isto toliko sledeće, ukupno 140 milijardi. Ipak, to nije u potpunosti novi iznos; on uključuje 60 milijardi evra zajma koje je Evropska unija osigurala za Ukrajinu za ovu i sledeću godinu, kao i bilateralnu pomoć koju su neke članice Saveza već unele u svoje budžete, a ostatak do predviđenog iznosa biće nova sredstva.

Finansijsku pomoć Ukrajini osiguraće Kanada i evropski saveznici, dok su Sjedinjene Države od Trampovog povratka u Belu kuću odlučile da više neće finansirati vojnu pomoć ukrajinskim snagama. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji će biti u Ankari, izjavio je kako očekuje da se u završnoj deklaraciji nađe i pomoć za protivvazdušnu i protivraketnu odbranu za njegovu zemlju.

BloombergAdria.com

U završnoj deklaraciji bi trebalo da se nađe i deo koji kaže da Rusija predstavlja dugoročnu pretnju evroatlantskoj bezbednosti i stabilnosti, kao i da Iran nikada ne sme da ima nuklearno oružje. Lideri će pozvati Teheran da poštuje slobodu plovidbe u Ormuskom moreuzu.

Prema programu skupa u Ankari, za lidere država članica i njihove supružnike u utorak uveče biće priređen prijem i večera, na koje su pozvani i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta, predsednica Komisije Ursula fon der Lajen i južnokorejski predsednik Li DŽe Mjung. Paralelno sa tim, ministri spoljnih poslova i ministri odbrane zasebno će se okupiti na radnoj večeri. U sredu prepodne sastaje se Severnoatlantski savet na nivou šefova država ili vlada.

Predviđeno je da sastanak traje samo tri sata. Prema izjavama nekih diplomata, samit je skraćen kako Trampu ne bi postalo dosadno. Na marginama samita, u utorak se održava forum odbrambene industrije NATO-a, na kojem učestvuju visoki politički i vojni zvaničnici iz 32 države članice NATO-a, partnerskih zemalja, kao i predstavnici kompanija globalne odbrambene industrije. Očekuje se potpisivanje više ugovora sa odbrambenom industrijom, koji bi mogli da dostignu više milijardi evra.

Samit se održava u raskošnoj turskoj predsedničkoj palati, golemom kompleksu koji se prostire na više od 200 hiljada kvadratnih metara, sa više od 1.100 soba, čija je izgradnja koštala više od 500 miliona evra. Erdoganova opozicija tu palatu smatra simbolom rastrošnosti njegove autokratske vlasti. Zanimljivo je da je palata izgrađena bespravno, bez važeće građevinske dozvole. Turski vrhovni upravni sud presudio je 2015. godine da je gradnja palate bila protivpravna jer je izgrađena na zaštićenom šumskom području.