Gradić izbrisan praktično preko noći: "Žrtvovani smo!"

Nekoliko dana nakon izbijanja vatre mesto izgleda kao da je bio rat. Nekadašnja železnička stanica još uvek se dimi, uz put leže spaljeni automobili, a kilometri šume pretvoreni su u crne kosture borova spaljenih sve do krošnji. Tu i tamo između popunjenih stabala naziru se tek ostaci kuća.

Prema opisu Uest-Fransa, atmosfera je apokaliptična.

Ulice su gotovo potpuno prazne, a jedini saobraćaj čine vatrogasna vozila koja žure prema novim požarištima. Ispred jednog skladišta koje je progutala vatra leže tek ostaci čamca okruženi rastopljenom plastikom. Među stanovnicima koji su izgubili dom je Ingrid, koja je u sredu uveče, tokom evakuacije, uspela da spase samo svoje mačke iz štale. Nekoliko dana posle komšija joj je javio da joj je kuća potpuno izgorela.

- Sve smo izgubili. Nemam reči - rekla je kroz suze. Ona i suprug morali su više puta da beže pred vatrom – najpre iz sopstvenog doma, a zatim i iz mesta u kom su privremeno pronašli utočište, nakon novih evakuacija. Na kraju su se sklonili kod rodbine u Šarantu. Gradonačelnik Le Porža Marsijal Zanineti stanje je sažeo u jednu rečenicu:

- Situacija je katastrofalna.

Dok su se vatrogasci i dalje borili sa vatrom na rubovima mesta, celo stanovništvo je evakuisano, a gradska većnica privremeno je pretvorena u prihvatni centar. Kasnije je potvrđeno da je u požaru uništeno između 153 i 175 kuća, gotovo desetina vseh kuća u opštini, dok je vatra zahvatila oko polovine njene teritorije. Opštinske vlasti sada organizuju psihološku pomoć i pokušavaju da pronađu smeštaj za porodice koje su ostale bez svega, piše Le Mond.

Jedan od glavnih ciljeva vatrogasaca bio je da spreče da se požar proširi prema zalivu Arkašon i turističkim mestima Ares, Andernos i Kap-Fere.

Borba je bila izuzetno teška jer je vetar više puta menjao smer, a ispod površine tla nastavljala je da gori tresetna podloga iz koje su se stalno pojavljivali novi plameni jezici. Vatrogasni komandant Salem Maizi upozorio je da je situacija veoma nepovoljna jer požar još nije stavljen pod potpunu kontrolu. Zbog novih opasnosti vlasti su morale da narede dodatne evakuacije, pa je u Francuskoj ukupan broj raseljenih dostigao gotovo 220.000 ljudi.

BloombergAdria.com

Istovremeno su šumski radnici mašinama stvarali zaštitne proseke kako bi zaustavili napredovanje vatre prema Lakanou, gde su se u tom trenutku još nalazili brojni turisti. Traktori su dovozili velike cisterne vode, a vatrogasci su tokom noći gasili nova žarišta koja su se neprestano ponovo rasplamsavala među spaljenim borovima.

"Avenija očaja"

Le Mond piše kako put Avenue du Bassin-d‘Arcachon, koji je donedavno vodio prema plažama, restoranima i farmama kamenica, danas stanovnici nazivaju "avenijom očaja". Upravo se onde nalazi više od pedeset od ukupno 175 spaljenih kuća. Predeo je potpuno crn. Borovi još stoje, ali su im koreni spaljeni pa će uskoro pasti. Telefonski vodovi vise ili leže na tlu, rastopljeni od toplote, a svuda se iz pepela uzdižu stubovi dima koje stvaraju tzv. "zombi požari" u tresetnoj podlozi. Među onima koji su izgubili dom je 69-godišnji Iv Bružijergard. Od njegove kuće ostali su tek pocrneli zidovi, gomila crepa, spaljene grede i rastopljeni prozorski okviri.

- U ovom vrtu i između ovih zidova ispisali smo svoju životnu priču, priču o mladalačkoj ljubavi koju nam je život jednom oduzeo, a ponovo smo počeli da je živimo kada smo se 2009. pronašli - ispričao je.

Nekoliko dana nije znao šta je ostalo od njegovog doma jer se nije smelo ući u evakuisano područje. Kada je najzad stigao, najpre je video potpuno uništenu kuću komšija koji su je godinama sopstvenim rukama gradili.

- Bol te žene dugo će mi ostati u mislima - rekao je. O sopstvenoj kući kratko kaže:

- Sve je bilo spaljeno do te mere da više nisam mogao da prepoznam gde je bila kuhinja, a gde spavaća soba. Nije ostalo ništa. Vatra je progutala sve.

U pepelu je uspeo da pronađe tek nekoliko svojih skulptura izrađenih od recikliranih materijala.

Iv smatra da su vlasti mogle da reaguju ranije. Priseća se kako se dim video već oko podneva, dok su prve vazdušne protivpožarne snage stigle tek kada je požar već postao ogroman. Stub dima opisao je kao "crni oblak u obliku nuklearne pečurke". Sa suprugom i unukom evakuisao se uveče noseći samo kesu sa odećom, dokumentima i lekovima. Danas priznaje da bi, da je znao šta će se dogoditi, možda ostao da brani kuću kao jedan od komšija koji je celu noć polivao vodom i uspeo da je spase. Upravnica hotela u Le Poržu Sofi Roše prisetila se dramatičnih trenutaka kada se ispred hotela pojavio zid plamena viši od deset metara.

- Da je prešao put, izgubili bismo i živote - rekla je. Hotel je, gotovo neverovatno, ostao netaknut. Vatra je kroz mesto prošla čak dva puta. Prvi put plamen je stigao prve večeri nakon izbijanja požara, a već sledeće večeri ponovo se vratio i spalio ono što je još ostalo. Stanovnik Pjer Haruar uporedio ga je sa rendetom koje prođe u jednom, a zatim u drugom smeru, ostavljajući iza sebe potpuno opustošen predeo.

BloombergAdria.com

Usred katastrofe mnogi stanovnici su odlučili da pomažu drigima. Aleksis Fontan, čija je kuća ostala čitava zahvaljujući dobroj izolaciji koja nije dozvolila da vatra prodre u unutrašnjost, pripremao je hranu za vatrogasce i volontere u sportskoj hali pretvorenoj u logistički centar. NJegov tast, kome je kuća teško stradala, takođe je pomagao na terenu umesto da se bavi sopstvenom nesrećom.

Među stanovnicima se, međutim, proširio osećaj gorčine. Mnogi smatraju da je Le Porž bio žrtvovan kako bi se zaštitio luksuzni Kap-Fere i njegove vile. Više meštana tvrdi da su vatrogasci u jednom trenutku morali da napuste odbranu njihovih kuća kako bi zaštitili poluostrvo. Gradonačelnik nije želeo da komentariše te optužbe, ali je osećaj da je njihovo mesto podnelo najveću žrtvu ostao snažno prisutan među stanovnicima.