Da li znate da postoji "ženski Pobednik" - isto na Kališu?

Da li ste znali da Kalemegdan krije "žensku verziju" spomenika Pobednik, a koji takođe krasi beogradsku tvrđavu? Međutim, nežnija njegova verzija ostala je ispod radara, i ako je delo istog umetnika, iste ruke su je vajale, a zanimljivo je da sa sobom nosi tajnu za koju malo ko zna.

BloombergAdria.com

Na kraju Malog Kalemegdana, gotovo neprimetno, stoji "Anđeo smrti", skulptura čuvenog jugoslovenskog vajara Ivana Meštrovića iz 1911. godine.

BloombergAdria.com

Krilata žena u rukama drži torzo muškarca bez glave, koji simbolizuje žrtvu Kosovskog boja. Za razliku od "Pobednika", koji predstavlja trijumf, ova skulptura nosi potpuno drugačiju, tragičnu poruku. Do 2011. je bila u Opovu na "pozajmici", kada je ponovo vraćena u Beograd, tako da mali broj stanovnika srpske prestonice uopšte i zna za nju, priča arheolog Rade Milić na Instagram stranici "Tajne srpske istorije".

BloombergAdria.com

Ali ono što je još zanimljivije jeste tajna koju ova skulptura čuva.

"Anđeo smrti" zamišljena kao deo Vidovdanskog hrama na Gazimestanu
Ova bronzana skulptura, gotovo 4 metra visoka, deo je zamišljenog Meštrovićevog arhitektonsko - vajarskog kompleksa "Vidovdanski hram" do čije realizacije nikada nije došlo.

Autorova želja bila da se hram nađe na Gazimestanu između Laba i Sitnice gde se i odigrala Kosovska bitka, kao spomenik kosovskim junacima.

Zanimljivo je da je Meštrovićev projekat istovremeno promovisao dve naizgled nespojive ideje: srpstvo i jugoslovenstvo.

NJegova maketa je početkom 20. veka putovala Evropom, a zatim joj se u Americi nakon serije izložbi u Americi tridesetih godina XX veka gubi svaki trag, sve do 1969. godine, kada je pronađena u NJujorku i vraćena u Beograd, s izvesnim oštećenjima.

Nakon restauracije u Narodnom muzeju, poklonjena je 1971. godine Kruševcu povodom šest vekova od osnivanja grada i od tada do danas izložena je u kruševačkom Narodnom muzeju.

Kako je trebalo da izgleda Vidovdanski hram

Više do 100 vajarskih motiva trebalo je da se nađe u tom hramu, a pored "Anđela smrti" i kip Marka Kraljevića visok pet metara, koji je posebno naišao na kritike istoričara umetnosti. Danas su te skulpture rasute po svetu. U Narodnom muzeju u Beogradu čuvaju se Udovice, Srđa Zlopogleđa, Miloš Obilić i karijatide (na ulazu u atrijum) koje je trebalo da krase prilaz centralnoj kupoli hrama, reprezentujući majke, sestre i udovice palih kosovskih ratnika, dok je torzo Banović Strahinje deo fonda Tejt galerije u Londonu.

Dok je "Anđeo smrti" svoj dom našao na Kalemegdanu, priča o Vidovdanskom hramu i dalje ostaje jedna od velikih neostvarenih ideja Ivana Meštrovića.

Prema nekim procenama posle Drugog svetskog rata, izgradnja Vidovdanskog hrama koštala bi više od 300 miliona dolara. Da je izveden, predstavljao bi jednu od značajnih evropskih secesijskih spomeničkih građevina, a po likovnoj vrednosti skulptura nadmašio bi sve ostale.

Pobednika su hteli da postave na Terazije, ali se narod bunio

Nezaobilazan prizor svakoga ko se prošeta Kalemegdanom, svakako je Spomenik Pobednik. Ova znamenitost ujedno i predstavlja najprepoznatljiviji simbol Beograda. 

Nastao je u godinama pred Prvi svetski rat, ali je njegovo uobličavanje trajalo neobično dugo.  

Spomenik čine bronzana muška figura sa sokolom u levoj ruci i spuštenim mačem u desnoj, na glavi muškarca nalazi se keče koje predstavlja srpsku narodnu nošnju starosrbijanske - torlačke regije i visok je 14 metara.

BloombergAdria.com

Rad je vajara Ivana Meštrovića, kao i postament koji je koncipiran u vidu dorskog stuba sa kanelurama na visokoj kubičnoj bazi, je autorsko delo arhitekte Petra Bajalovića.

Tadašnji predsednik opštine Beograd LJubomir Davidović i gradski čelnici u avgustu 1913. doneli su Odluku da se pobeda u Prvom balkanskom ratu i konačna pobeda nad Turcima obeleži podizanjem ovog spomenika.

Ono što malo ko zna jeste da nije bilo odmah u planu da se spomenik nalazi na današnjoj lokaciji. Naime, zamišljeno je da spomenik bude postavljen u samom središtu Beograda, na Terazijama, ali građani su se bunili. Razlog njihovog negodovanja zapravo je bio taj što su smatrali da je veoma neprikladno da nag čovek bude u centru Beograda i vređao je beogradske dame.

BloombergAdria.com

Zato je za postavljanje Pobednika odabrano novo mesto, dalje od centra grada i pogleda, i to najlepše mesto na Beogradskoj tvrđavi, na vrhu grebena iznad ušća Save u Dunav.

Krajem 2019. godine – početkom 2020. godine urađena je kompletna restauracija spomenika. Spomenik „Pobednik“ je utvrđen za kulturno dobro 1992. godine.