Koliko puta možete da prekrečite isti zid

Novi sloj boje je jedan od najjednostavnijih i najbržih načina za osvežavanje enterijera. Međutim, ako se boja iznova nanosi preko starih premaza bez odgovarajuće pripreme, vremenom mogu da se pojave ljuštenje, pucanje i mehurići. Stručni izvori pritom ne navode univerzalni "maksimalni broj" slojeva koji zid može da podnese. Mnogo je važnije u kakvom je stanju podloga i koliko dobro postojeći premaz prianja uz nju.

Problem nastaje kada je podloga oštećena, vlažna, prljava ili kredasta, ali i kada se novi premaz nanese predebelo ili na nepripremljenu površinu. Proizvođači poput Šervin-Viliams i Benjamin Mur kao glavne uzroke pucanja, ljuštenja i mehurića navode:

• Neodgovarajuću pripremu površine.
• Predebelo ili neravnomerno nanošenje boje.
• Toplotu i vlagu (ili njihovu kombinaciju).
• Farbanje prljave, vlažne ili prevruće površine.

Mnogi misle da se zid može prefarbati gotovo beskonačan broj puta, sve dok nova boja prekriva staru. Međutim, ako su postojeći slojevi slabi i odvajaju se od površine, novi sloj neće rešiti problem – samo će ga nakratko prikriti.

Zašto boja počinje da puca i da se ljušti?

Zid može da podnese višestruko farbanje ako je površina zdrava, čista, suva i dobro pripremljena. Međutim, problemi nastaju iz nekoliko ključnih razloga:

Vlaga: Kondenzacija nastala tokom kuvanja ili tuširanja, curenje cevi ili previsoka vlažnost mogu dovesti do gubitka prianjanja. Vlaga vremenom prodire kroz sloj boje i potiskuje ga od površine, što rezultira ljuštenjem.

Loša priprema površine: Ako se zid pre farbanja ne očisti od prašine i masnoće i ne uklone se delovi starog premaza, novi sloj nema za šta da se veže.

Nekompatibilni premazi: Nanošenje određene vrste boje preko druge bez odgovarajućeg osnovnog premaza (prajmera) brzo dovodi do pucanja.

BloombergAdria.com

Kvalitetan završni premaz ne može da nadoknadi lošu pripremu podloge. Zbog toga proizvođači boja, poput Dulux-a, pre ponovnog farbanja preporučuju uklanjanje oštećenog premaza, brušenje, čišćenje i nanošenje prajmera.

Znakovi da zid nije dovoljno samo prefarbati

Postoje jasni pokazatelji da je potrebna ozbiljnija obnova:

• LJuštenje, pucanje ili mehurići na površini.
• Beli, kredasti trag koji ostaje na ruci kada dodirnete zid.
• Tvrdokorne mrlje i ogrebotine koje se više ne mogu isprati.
• Izbledele površine, posebno na zidovima izloženim suncu.
• Buđ i tamne mrlje u uglovima ili vlažnim prostorijama.

Ako su prisutni ovi problemi, novo farbanje ih neće rešiti. Kod ljuštenja uzrokovanog vlagom, obavezno je prvo rešiti problem sa vlagom i ventilacijom, pa tek onda preći na pripremu i farbanje.

Kako pravilno pripremiti zid za farbanje?

Uklanjanje starih slojeva: LJušteću boju treba ukloniti špahtlom ili strugačem.

Šmirglanje: Zid se brusi kako bi se uklonile neravnine.

Gletovanje: Pukotine i rupe se popunjavaju masom za gletovanje, a zatim se površina ponovo ošmirgla.

Čišćenje: Zid se čisti od prašine, a masne mrlje se uklanjaju blagim deterdžentom.

Prajmer (impregnacija): Nanosi se pre završne boje, što je posebno važno kod prašnjavih i kredastih površina jer ih učvršćuje i stvara stabilnu bazu.

Koliko često treba farbati zidove?

Ne postoji jedno strogo pravilo, već učestalost zavisi od namene prostorije i intenziteta korišćenja. Okvirne smernice su:

Kuhinje i kupatila: Svake 3 do 4 godine (zbog vlage i isparenja).

Hodnici i stepeništa: Svake 2 do 3 godine (zbog većeg habanja).

Dnevne i spavaće sobe: Svakih 5 do 7 godina.

Ipak, kalendar nije jedini kriterijum. Ako je zid i nakon nekoliko godina čvrst, čist i bez oštećenja, nema potrebe za ponovnim farbanjem.

Kada oštećeni zidovi postaju zdravstveni problem?

Samo ljuštenje boje je estetski problem, ali vlaga i buđ predstavljaju zdravstveni rizik. Prema američkom Centru za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), izloženost vlažnim i buđavim prostorima povezana je sa:

• Respiratornim simptomima (kašalj, šištanje pri disanju).
• Pogoršanjem astme.
• Alergijskim reakcijama i iritacijom očiju.

Drugi problem predstavljaju isparljiva organska jedinjenja (VOC) koje mogu da ispuštaju određene boje i lakovi. Američka Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) upozorava da oni mogu izazvati glavobolju, mučninu, vrtoglavicu i iritaciju disajnih puteva. Zbog toga je od ključne važnosti dobro provetravati prostor tokom i nakon farbanja.

Ne postoji univerzalni broj puta koliko smete da ofarbate isti zid. Ako je zid čvrst, suv i dobro pripremljen, ponovno farbanje nije problem. Ali, ako se ispod kriju buđ, vlaga ili ljuštenje, još jedna "ruka" boje biće samo uzaludno bacanje novca i vremena.