Koja je najzdravija - zelena, žuta ili skoro crna banana?

Da li je zdravija tvrda zelena banana, savršeno žuta ili ona čija je kora već prekrivena tamnim flekama? Odgovor nije isti za svakoga. Kako banana sazreva, njen nutritivni sastav se menja – skrob se postepeno pretvara u jednostavnije šećere, pa različiti stadijumi zrelosti mogu imati različite prednosti za varenje, nivo šećera u krvi i brzo dobijanje energije.

Većina ljudi banane bira prema ukusu – neko voli gotovo zelene i čvrste, dok drugi čekaju da se na kori pojave smeđe fleke i plod postane veoma sladak.

Ipak, promena boje nije samo estetska. Dok banana sazreva, u njenom mesu odvija se niz promena koje utiču na način na koji je naš organizam vari.

Zbog toga pitanje „koja banana je najzdravija?“ nema samo jedan odgovor.

Suština je zapravo u odnosu skroba i šećera.

Zelena banana – manje dostupnog šećera, više otpornog skroba

Nedovoljno zrele, zelene banane sadrže znatno više takozvanog otpornog skroba.

Za razliku od običnog skroba, on se ne razgrađuje u potpunosti u tankom crevu, već se ponaša slično vlaknima i dospeva do debelog creva, gde ga koriste crevne bakterije.

Harvard School of Public Health navodi da nezrele banane upravo zbog otpornog skroba mogu sporije da se vare i izazovu blaži porast glukoze u krvi nego potpuno zrele banane.

To znači da zelena ili tek blago požutela banana može biti bolji izbor za osobu kojoj je važno da šećer u krvi ne raste naglo.

Prema podacima koje navodi Harvard, nešto manje zrela banana ima glikemijski indeks oko 42, dok je kod zrele banane oko 51, mada će individualni odgovor zavisiti i od količine pojedene hrane i ostatka obroka.

Postoji, međutim, i druga strana.

Zelene banane su tvrđe, manje slatke i nekim ljudima mogu biti teže za varenje. Zato osoba koja ima osetljiv stomak ne mora nužno najbolje podnositi upravo najzeleniju bananu.

Šta se događa kada banana požuti?

Kako plod sazreva, enzimi počinju da razgrađuju skrob.

Deo tog skroba postepeno se pretvara u šećere, zbog čega banana:

- postaje mekša,

- dobija slađi ukus,

- lakše se žvaće i vari,

- pruža brže dostupnu energiju.

Upravo je ovo ključ cele priče.

Zelena banana ima više skroba, dok zrelija banana ima više lako dostupnih šećera.

Zato potpuno žuta banana predstavlja svojevrsnu sredinu između ova dva ekstrema.

I dalje je dobar izvor vlakana, kalijuma, vitamina B6 i drugih hranljivih materija, ali je prijatnija za jelo i lakše svarljiva od izrazito zelene. Jedna srednja zrela banana ima približno 110 kalorija, oko tri grama vlakana i približno 450 miligrama kalijuma.

Žuta banana sa nekoliko smeđih tačkica – za većinu ljudi najpraktičniji izbor

Ako ne postoji poseban zdravstveni razlog da se bira manje zrela banana, žuta banana sa nekoliko sitnih smeđih pega verovatno je najbolja „zlatna sredina“ za svakodnevnu ishranu.

Dovoljno je zrela da bude slatka i lako svarljiva, ali još nije dostigla stadijum u kojem je najveći deo njenog skroba pretvoren u jednostavnije šećere.

Zato se upravo ovaj stadijum često smatra idealnim kada su u pitanju ukus i tekstura.

Harvard takođe navodi da je za najbolji ukus banana najčešće idealna kada je zlatnožuta i ima nekoliko smeđih pega.

A šta je sa bananom koja je skoro crna?

Tamne tačke na kori ne znače automatski da je banana pokvarena.

Banana sa velikim brojem smeđih ili tamnih fleka jednostavno je veoma zrela. Meso je tada mnogo mekše i slađe jer je veliki deo skroba već razgrađen.

Takva banana može biti korisna kada vam treba brže dostupan izvor ugljenih hidrata, na primer pre ili nakon fizičke aktivnosti.

Odlična je i za kaše, smutije, kolače ili banana-hleb jer je prirodno mnogo slađa, pa često nije potrebno dodavati toliko šećera.

Ali ako pratite nivo glukoze u krvi, upravo bi veoma zrela banana mogla biti manje povoljan izbor od one koja je tek požutela.

Potpuno crna banana ipak nije isto što i samo prezrela banana
Treba razlikovati bananu sa crnim ili smeđim pegama od ploda koji je potpuno pocrneo, izrazito omekšao i počeo da fermentiše.

Kako sazrevanje nastavlja da napreduje, kora može postati potpuno smeđe-crna, a meso veoma mekano. Harvard navodi da u toj kasnoj fazi plod može početi dalje da omekšava i fermentiše.

Ako banana ima neprijatan miris, tečnost curi iz nje, pojavila se buđ ili joj je ukus neobičan, ne treba je jesti.

Sama tamna kora, međutim, nije dovoljan razlog da se banana baci.

Dakle, koja je najzdravija?

Odgovor zavisi od toga šta želite od nje.

Zelena ili blago zelena banana ima prednost kada želite više otpornog skroba i sporije oslobađanje ugljenih hidrata.

Žuta banana predstavlja najbolji kompromis između otpornog skroba, šećera, ukusa i lakoće varenja i verovatno je najpraktičniji izbor za većinu zdravih ljudi.

Veoma zrela banana sa smeđim flekama slađa je i predstavlja brži izvor energije, ali ima manje otpornog skroba.

Najvažnije je zato ne posmatrati boje kao podelu na „zdravu“ i „nezdravu“ bananu.

Ista banana tokom sazrevanja prvenstveno menja oblik u kojem se nalaze njeni ugljeni hidrati: dok je zelena dominira skrob, a sazrevanjem se sve veći deo tog skroba pretvara u šećere. Upravo je to suština razlike između zelene, žute i veoma zrele banane.

(Srbija Danas)