Prodali kuću i zemlju: Sada troše upola manje

Posle više od tri meseca nomadskog života, Nikola se oglasio na društvenim mrežama i opisao njihovu novu svakodnevicu bez stalne adrese. Otkrio je da su im se ukupni mesečni troškovi, uprkos stalnom kretanju, smanjili za čak 50 odsto.

BloombergAdria.com

Nestali računi, ali porastao drugi trošak

Život na putu doneo je potpuno novu finansijsku računicu za ovaj par. Prema Nikolinim rečima, određeni izdaci potpuno su nestali, dok su drugi, poput hrane i goriva, postali znatno veći, piše „Jutarnji list“.

– Danas više nemamo vrt, imamo supermarket, što je, finansijski gledano, kao da ste vlastiti izvor vode zamenili flašicom od pola litra na benzinskoj pumpi – slikovito je objasnio Borić.

Dok su živeli na Papuku, težili su gotovo potpunoj nezavisnosti. Imali su sopstveni vrt, voće, povrće, jaja, mleko i meso, a viškove su menjali sa komšijama za namirnice koje nisu mogli sami da proizvedu. Sada je taj samoodrživi deo svakodnevice zamenjen kupovinom na putu.

Iako više troše na gorivo i hranu, njihov finansijski bilans je i dalje pozitivan zbog nestanka brojnih fiksnih mesečnih troškova.

Par više ne plaća račune za struju, slivne vode, energente, komunalne naknade i druge izdatke koji prate vlasništvo nad nekretninom. Kada se sve sabere, tvrdi Borić, njihovi ukupni troškovi praktično su prepolovljeni.

Od uspešnog biznisa do šume sa 500 evra

Za Nikolu Borića ovakve radikalne promene nisu novost. Nekada je bio uspešan atletski trener i preduzetnik koji je radio na velikim svetskim sportskim projektima i često putovao.

Pre više od deset godina odlučio je da takav život ostavi iza sebe. Prodao je svoje firme, odrekao se dotadašnjeg načina života i u šumu stigao sa jednim koferom i 500 evra.

NJegova neobična priča privukla je i pažnju svetskih medija, pa je britanski voditelj Ben Fogl o njemu snimio epizodu svog dokumentarnog serijala.

Na Papuku su Nikola i Zorana godinama uzgajali životinje i proizvodili hranu, dostigavši, prema njihovim rečima, oko 80 odsto samoodrživosti.

Zorana, nastavnica engleskog jezika i istorije, na imanju je pokrenula i brend ručno rađene keramike „Shumska Ceramica“. Izrađivala je unikatne šolje i posuđe utiskivanjem biljaka i kamenja u glinu.

Danas više nemaju kuću, vrt ni pet hektara zemlje. Sve su prodali kako bi kupili prikolicu i kuću na točkovima, a na put su poveli i svoje konje.

„Vanlife“ više nije hipi anomalija

Tokom prvih sto dana na putu shvatili su da njihov način života nije usamljen slučaj.

Interesovanje za koncept „vanlife“, odnosno život u kamperu, raste širom sveta. U Sjedinjenim Američkim Državama broj ljudi koji žive na ovaj način porastao je sa manje od dva miliona na više od tri miliona za nekoliko godina.

– Nije to više hipijevska anomalija, nego prilično uhodana paralelna civilizacija od one normalne – istakao je Borić.

Na putu susreću ljude različitih generacija i životnih okolnosti. Među njima su porodice sa bebama i predškolskom decom, penzioneri i samci, ali i starije žene koje, prema njegovim rečima, voze kampere bolje od profesionalnih kamiondžija.

Neki rade preko interneta, drugi sezonski, dok pojedini žive od povremenih poslova. Zajednička im je, kako kaže, želja za većom slobodom.

Za sto dana nisu platili nijedan kamp

Dodatno iznenađenje za Nikolu i Zoranu bilo je to što tokom prvih sto dana nisu platili nijedan kamp.

Na putu su upoznavali ljude koji su im besplatno nudili vodu, struju i prostor za boravak, pa čak i smeštaj za njihove konje.

Posle sto dana bez stalne adrese, Nikola zaključuje da im je novi način života doneo ono zbog čega su se i odlučili na veliku promenu.

– Prvi put nakon dugo vremena nemamo osećaj da nam život prolazi. Imamo osećaj da ga živimo. Za sada nam to izgleda kao prilično dobar razlog da nastavimo dalje.

(Blic)