SAMI SAGRADILI KUĆICU Ivana i Anej grad zamenili Divčibarama

- Krenuli smo od ideje da kupimo stan u Beogradu, na kredit, pa smo krenuli u potragu, ali kakvo je trenutno stanje i ponuda u gradu, ipak smo odlučili da malo dačekamo sa stanom i da se prebacimo u prirodu. Tako smo našli plac na Divčibarama i, pošto Ivana takođe voli izazove, pa smo odlučili da nešto sami naučimo, odmorimo vikendom od jedne vrste posla i napravimo sami kućicu. Onda je Ivana jedan vikend rekla: "Hajde baš sad da krenemo", po snegu smo otišli, iscrtali prve stope i nacrtali mesto gde će kućica da bude - priča za "Prvu" Anej.

 

Činjenica da rade u potpuno drugim branšama koje nikako nisu vezane za građevinu ili arhitekturu, značila je da će znanje morati da "kradu" na različite načine, ali dogovor su strogo poštovali. Kada se završi radna nedelja, subotom u pet ujutru bi se uputili na Divčibare, nezavisno od toga da li pada kiša ili sneg. Tako su preko 25 vikenada prošle godine proveli na planini, u početku bez krova, vode i struje.

- Ja sam rođena na selu i sam taj prelazak u veliki grad, Beograd, i sad vraćanje u prirodu - sve je to normalno. Čoveku na jednom mestu uvek fali nešto drugo. Ja volim prirodu, Anej isto toliko i nama je izgledalo kao izazov da probamo sami da napravimo nešto o čemu maštamo ceo život. Ko me zna duže od pet minuta, zna da pričam o kućici u šumi, velikom dvorištu, gde možemo da odmaramo i leti i zimi. U toku korone naći nekoga ko hoće da izda svoju kuću je bio proces i potraga koja je trajala danima. Mi sada, iako još uvek nemamo struju i sve završeno, imamo mogućnost da odemo na dva dana ili pet sati, ali znamo da postoji opcija da provedemo vreme u prirodi i to je ono što je nas sve vreme vodilo i guralo da ne stanemo - dodaje Ivana.

 

Dizajn koji su za svoj novi dom izabrali je tzv. "a frejm" ili kućica u obliku slova "a", a pomoć i podrška da je izgrade stizala je sa raznih strana.

- Mi smo mislili da je to olakšavajuća okolnost i verovatno jeste. Ona je najmanje arhitektonski zahtevna u građevini. Mi nismo znali ništa o tome, sad smo nešto naučili, ali da smo krenuli nešto veće od toga, mnogo teže bismo uspeli, možda i ne bismo uspeli sami. Većinu odlazaka je neko išao sa nama, to su bili ili naši roditelji, braća ili dva druga, Sale i Uroš - kaže Anej.

Gradnja nije stajala, niti zapinjala, najviše zahvaljujući Ivaninim menadžerskim sposobnostima, a zbog brojnih pitanja koja su dobijali tokom čitavog procesa, odlučili su da napredak podele sa korisnicima društvenih mreža.

- Instagram smo pokrenuli tek 5 meseci nakon izgradnje kućice, jer je telefon bio prepun slika od napredovanja, a pitanja prijatelja su stalno dolazila. Anej je dao predlog da ih okačimo, da ne bismo slali svima slike, nek bude tu, kao naš dnevnik gradnje. Instagram je već privukao ljude koji žele nešto slično - objašnjava Ivana.

 

Gradnja kućice je skoro pri kraju, a Anej objašnjava da su na materijal, plac od osam ari, vodu i odlaske na Divčibare potrošili oko 13.000 evra, što bi bez detalja koji nedostaju bilo 98 posto troškova.

- Nemamo puno komšija, tražili smo da je što prostranije i da nema puno kuća da se vidi. Falila nam je voda, kad smo betonirali, poneli smo par balona, ali falilo je. Komšijama nije bilo teško da bilo šta što imaju iz svoje garaže donesu, iznesu, ponude, uvek taj faktor ljudi koji žele da vam pomognu je zapravo bio glavni - zaključuje Ivana.

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".