U ponedeljak je Mala Gospojina: Šta žene moraju da ispoštuju?

Mala Gospojina, odnosno Rođenje Presvete Bogorodice, slavi se 21. septembra i jedan je od velikih praznika posvećenih Bogorodici. Prema crkvenom predanju, tog dana slavi se rođenje Marije, majke Isusa Hrista, od pravednih Joakima i Ane.

Za mnoge vernike ovo je praznik radosti, nade i zahvalnosti, ali njegova priča ima i jednu posebno snažnu poruku. Pre rođenja Marije, Joakim i Ana su dugo živeli bez dece i, prema predanju, nisu prestajali da se mole i nadaju.

Upravo zato Mala Gospojina kroz vekove nosi snažnu simboliku porodice, potomstva, nade i istrajnosti u molitvi.

Joakim i Ana godinama su čekali dete

Priča o roditeljima Presvete Bogorodice jedna je od najpoznatijih priča vezanih za ovaj praznik.

Joakim i Ana su, prema hrišćanskom predanju, dugo bili bez dece. NJihova bezdetnost u tadašnjem društvu bila je razlog zbog kojeg su trpeli osudu, ali oni nisu odustajali od vere.

Molili su se i čekali, a potom su dobili dete – ćerku Mariju, onu koju hrišćanska tradicija prepoznaje kao Presvetu Bogorodicu. O njihovoj dugoj molitvi i rođenju Marije govori se upravo u kontekstu praznika Male Gospojine.

Zbog toga je priča o Joakimu i Ani mnogima ostala simbol nade onda kada se čini da se na odgovor predugo čeka.

Zašto se žene posebno obraćaju Bogorodici?

Mala Gospojina se u narodnoj tradiciji često doživljava kao posebno važan praznik za žene, porodicu i rađanje.

U srpskoj tradiciji postoje brojna verovanja vezana za ovaj dan, a posebna pažnja poklanjala se molitvi, porodici i želji za potomstvom. I danas se vernici obraćaju Presvetoj Bogorodici za zdravlje, mir, zaštitu doma i pomoć u nevolji.

To, naravno, treba razumeti u okviru vere i molitve, a ne kao obećanje da molitva može zameniti medicinsku pomoć ili lečenje.

Za žene koje prolaze kroz težak period, međutim, sama molitva može predstavljati trenutak mira, nade i oslonca.

Na Malu Gospojinu mnoge žene pale sveću za zdravlje

Jedan od običaja koji se vezuju za praznik jeste odlazak u crkvu, molitva i paljenje sveće.

U narodnom verovanju posebno mesto imaju molitve za zdravlje, mir u porodici, decu i zaštitu doma.

Ako praznik obeležavate, možete otići na Svetu liturgiju, pomoliti se i upaliti sveću za zdravlje svojih najbližih. Važno je da se praznik ne svede samo na običaj koji „mora“ da se uradi, već da bude dan mira, zahvalnosti i okretanja porodici.

Jedan običaj posebno se vezuje za žene

Pored crkvenog praznika, Mala Gospojina ima i bogatu narodnu tradiciju.

U pojedinim krajevima Srbije postoji verovanje da žene na ovaj dan treba da izbegavaju teže kućne poslove, poput pranja veša i spremanja kuće. Takva verovanja deo su narodne tradicije i ne treba ih poistovećivati sa crkvenim pravilima.

Ideja koja stoji iza ovakvih običaja jeste da veliki praznik treba provesti mirnije, u porodici, molitvi i zahvalnosti, a ne u svakodnevnim poslovima.

Mala Gospojina je povezana i sa brakom i porodicom

Ovaj praznik u srpskom narodnom kalendaru ima još jedan zanimljiv običaj.

Od Male Gospojine tradicionalno počinje period jesenjih svadbi, a u narodu se verovalo da praznik donosi blagoslov mladencima i da je dobro vreme za veridbe i sklapanje brakova.

Zato se Mala Gospojina ne vezuje samo za rođenje Bogorodice već i za nov početak, porodicu i stvaranje doma.

Postoji i zanimljivo verovanje o vremenu

Na ovaj praznik nekada se posebno posmatralo kakvo je vreme.

Prema narodnom verovanju, ako Mala Gospojina osvane vedra i sunčana, predstojeća jesen i zima trebalo bi da budu blage. Ako je vreme oblačno i kišovito, tumačenja su bila drugačija.

Naravno, reč je o narodnom verovanju, a ne o pouzdanoj vremenskoj prognozi.

Šta se na Malu Gospojinu posebno čuva?

Najvažnije je da se praznik provede u miru i bez svađa.

U tradicionalnim tumačenjima ovaj dan je bio prilika da se porodica okupi, da se poseti crkva, pomoli i zahvali za ono što ima. Posebno se izbegavala svađa i nastojalo se da se dan provede u slozi.

Za žene koje praznik obeležavaju, Mala Gospojina može biti prilika da se pomole za ono što im je najvažnije – za zdravlje, decu, porodicu, mir u domu ili za snagu da izdrže ono kroz šta trenutno prolaze.

Molitva Presvetoj Bogorodici

Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice vernici se mogu obratiti Bogorodici u molitvi, u skladu sa svojom verom i crkvenom tradicijom.

Jedna od molitava Bogorodici počinje obraćanjem Presvetoj Bogorodici kao zaštitnici i molbom za pomoć, milost i izbavljenje iz nevolje. Takve molitve imaju svoje mesto u pravoslavnoj molitvenoj tradiciji.

Najvažnije nije izgovoriti određene reči „za sreću“, već se moliti iskreno i sa verom.

- Molim ti se, Presveta Bogorodice, isceli me od bolesti devojačkih i od zaraze grehom. Izleči bolesti grudi, utrobe i mesta gde plod utrobe raste. Izbavi me od uroka i bola i od grčeva oštrih. Pomozi mi da u greh ne padnem i odagnaj od mene sva iskušenja. Neka bude volja tvoja. Amin!

Praznik koji nosi poruku nade

Priča o Maloj Gospojini počinje čekanjem.

Joakim i Ana nisu znali kada će njihova molitva biti uslišena. Ipak, prema crkvenom predanju, nisu izgubili veru. NJihova ćerka Marija postala je Presveta Bogorodica, a njeno rođenje upravo je ono čega se pravoslavni vernici sećaju 21. septembra.

Zato Mala Gospojina za mnoge nije samo praznik upisan crvenim slovom u kalendaru. Ona je podsetnik da se nada, vera, porodica i zahvalnost ne mere time koliko brzo dobijamo odgovor na ono za šta se molimo.

I možda je upravo to najlepša poruka ovog velikog praznika – da i posle dugog čekanja čovek ne mora da izgubi nadu.

(Srbija Danas)