Kada počinje jesen 2026? Mnogi greše oko datuma

Prvi dan jeseni obično je 22. ili 23. septembar, a otkud ova zabluda za 21. septembar govori nam Branko Simonović, popularizator astronomije iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković".

- Stvar nije trivijalna, niti isključiva, navika postoji da se jesen gleda na astronomski način - kaže Branko Simonović.

BloombergAdria.com

Inercija u narodu nastaje jer ne razlikujemo različite pristupe - postoje klasični, geometrija neba, solarno - orijentisani, klimatološki tj. meteorološki i svi su motivisani različitim razlozima kako se gleda na sama godišnja doba.

Tri sumraka tokom jeseni

Po opštem prikazu pregleda jeseni Branka Simonovića razlikujemo tri sumraka. Prvo što nastupa od zalaska do trenutka kada Sunce dosegne 6 stepeni ispod horizonta. Tada svetlost neba više nije dovoljna za obavljanje poslova napolju, pa se tada pali ulična rasveta, to je građanski sumrak.

Posle njega, do visine od -12 stepeni nastupa nautički sumrak. Tada se na pučini vide zvezde neophodne za navigaciju, a svakako se do njegovog kraja pojave najsjajnije zvezde na nebu. Na kraju, dolazi astronomski sumrak, koji prestaje kada je Sunce već na dalekih 18 stepeni ispod horizonta! Na njegovom početku prestaje značajan uticaj Sunčeve svetlosti na nebo, i može se početi sa astronomskim radom. Iza toga nastupa mrkla noć.

Zašto baš "21." u verovanju naroda

Koren ove zablude leži u istoriji kalendara i usađenoj potrebi ljudi za simetrijom, iako nas astronomija demantuje.

Jesenja ravnodnevica predstavlja ključni astronomski trenutak kada Sunce na svom putu preseca nebeski ekvator i prelazi sa severne na južnu hemisferu. To je prelomna tačka godine u kojoj dan i noć traju podjednako, nakon čega tama preuzima primat i noći postaju duže od dana.

Kulturološki gledano, ravnodnevice su vekovima imale ogroman značaj. Međutim, kada su se u prošlosti uspostavljali zvanični kalendari i školi programi, datum 21. u mesecu je usvojen kao "univerzalni" šablon radi lakšeg pamćenja. U kolektivnu svest naroda tako se usadilo pravilo da sva godišnja doba počinju 21. u mesecu, pa samim tim i jesen 21. septembra.

Ipak, realnost na nebu je drugačija: zbog specifičnog kretanja Zemlje i rimskog nasleđa u kalendaru, ne postoji nikakvo pravilo da jesen uvek "stiže" 21. septembra, češće dolazi 22. ili 23. septembra.

Zašto jesen "kasni" u odnosu na druga godišnja doba?

"Pre svega reč je o nezgodi u kalendaru, Rimljani su tako dodavali stvari u samom kalendaru. Kada bismo imali građanski kalendar koji nije opterećen rimskim, stvari bi stajale veoma drugačije. Zemlja se kreće po elipsi i trajanje nije isto tj. ne traju sva godišnja doba isti period" kaže Branko.

Proleće i leto na severnoj hemisferi uvek traju duže (oko 93 dana) od jeseni i zime (oko 89–91 dan) zbog kretanja Zemlje po elipsi. Zato leto ispraćamo posle više od 93 dana uživanja u suncu, dok jesen traje kratko pre nego što ustupi mesto zimi.

Zemljina putanja oko Sunca nije savršen krug, već se kreće po elipsi i trajanje godišnjih doba apsolutno nije isto. Tokom našeg (severnog) leta, Zemlja je najdalje od Sunca i kreće se najsporije. Zbog te "spore vožnje", proleće i leto kod nas traju duže nego jesen i zima. Pošto leto traje duže, ono "pogura" početak jeseni dublje u septembar. Dok je na južnoj polulopti sve totalno obrnuto!

Godišnja doba se iz tog razloga ne poklapaju, to je stanje stvari na severnoj, skroz je suprotno na južnoj.

Zemljina osa se blago "klima" poput čigre (precesija), pa se tačne tačke ravnodnevnice polako pomeraju kroz milenijume. Zato imamo trend da proleće sve češće stiže 20. pa i 19. marta, dok jesen oscilira između 22. i 23. septembra.