Molitva Ive Andrića: Kako se obraćao Bogu - sam pisao reči

Ivo Andrić, jedan od naših najvećih književnika, dobitnik Nobelove nagrade za književnost i neumorni istraživač ljudske duše, nije samo pisac velikih romana, već i mislilac čije su reči odjekivale u vezi sa dubljim pitanjima života. 

NJegova dela otkrivaju njegovu duboku svest o prolaznosti vremena, večnom traganju za smislom i ljudskim vrednostima. 

Molitva koja se pojavljuje u knjizi "Znakovi pored puta", jedna je od najlepših.

Evo kako se naš književnik obraćao Bogu:

- Bože, ne dopusti da srce naše ostane prazno, nego daj – pošto od tvoje volje sve zavisi – da uvek želimo i da se nadamo, i da to što želimo bude dobro i stvarno i da naša nada ne bude isprazna.

Daj da predmet naših želja bude viši i lepši od našeg života i da se dobroj nadi nikad ne izneverimo zbog kratkih i varljivih ostvarenja koja zaklanjaju vidik i lažno obećavaju odmor. Daj nam pravi put, sa prolaznim posrtanjima, a sa mirom i slavom na kraju. I daj nam mudrosti i hrabrosti, kad nam daješ iskušenja.

I ma kuda išli i lutali, ne daj da na kraju ostanemo izvan tvoje sveobimne harmonije, jer to svake sekunde, na svakom mestu, svakim delićem bića želimo.