Ognjenov otac UBIJEN u Hrvatskoj, na njega ispaljeno 300 metaka

Na današnji dan pre 35 godina, na ratištu u Hrvatskoj, poginuli su Novinar i urednik Dopisništva RTS-a Zoran Amidžić, snimatelj Bora Petrović, asistent snimatelja Dejan Milićević i urednik u Šapcu Sretan Ilić.

Ekipa RTS-a ubijena je na Baniji, dok su se u službenom automobilu vraćali sa snimanja. Na putu između Petrinje i Gline ostala je nezavršena televizijska reportaža. U službeni automobil ispaljeno je više od 200 metaka.

BloombergAdria.com

Ubijeni su iz zasede, a za taj zločin i posle tri i po decenije niko nije odgovarao. NJihova imena ostala su zapisana u istoriji novinarstva, ali i srcu i sećanju svih onih koji su ih znali. Ispred zgrade u Šapcu u kojoj su radili podignuto je spomen-obeležje. Na inicijativu kolega, i ulica iz koje su otišli na poslednji profesionalni zadatak nazvana je po njima.

Ognjen Amidžič o tragediji

Ognjen Amidžić jednom prilikom je na svom Instagram profilu objavio emotivni prizor iz 1979. godine. Na fotografiji, koja je nastala kada je imao samo četiri godine, Ognjen je u naručju svog pokojnog oca Zorana, a pored njih su i njegova majka i sestra.

Fotografija nosi poseban značaj jer podseća na Ognjenovog oca, Zorana, koji je tragično nastradao 1991. godine dok je izveštavao sa Banije u Hrvatskoj.

BloombergAdria.com

- Ova fotografija mi je jedna od najdražih uspomena iz detinjstva. Sećanje na mog oca i srećne porodične trenutke uvek me podseća na to koliko je porodica važna - poručio je Amidžić.

Policija saopštila najtužnije vesti

Podsetimo, na njihov automobil je ispaljeno više od 300 metaka, a do danas nije otkriveno ko je ubio Zorana i njegove kolege.

- U jedan sat posle ponoći, policajci su zakucali na naša vrata. Dobili su zadatak od nadređenih da nam jave loše vesti. Saopštili su baš meni. Imao sam samo 16 godina i morao sam da kažem majci i sestri da je tata ubijen - prisetio je Ognjen svojevremeno i dodao:

BloombergAdria.com

- Nedostaje mi tata i znam da bi moj život bio potpuno drugačiji da se to nije desilo. Bio sam tinejdžer kada se to desilo. Mnogo toga je palo na moja leđa, trudio sam se da majci pomažem koliko sam mogao. Maksimalno se žrtvovala za mene i sestru i zato ću biti večno zahvalan - ispričao je Amidžić.

- Sanjam oca i dan-danas. Taj zločin nije rešen i dalje lebdi u vazduhu. Bilo je nekih tragova i dokaza u istrazi, recimo zabeleške mog oca, koje je u trenutku pogibije imao u odeći, očigledno su nekako došle do hrvatskih novinara. To je bio najopipljiviji trag koji je mogao da se prati tada, ali od toga nije bilo ništa. Mislim da je i nemoguće otkriti posle toliko godina ko je počinilac, ali je jasno kao dan da su to uradile hrvatske vojne snage, tu nema filozofije - poručio je Amidžić.

(Mondo)