Koja alkoholna pića najviše štete mozgu? Neka posebno opasna

Tamna žestoka pića, poput viskija, konjaka i tamnog ruma, sadrže veće količine kongenera. Reč je o jedinjenjima koji nastaju tokom fermentacije i drugih faza proizvodnje, a doprinose karakterističnoj boji, mirisu i ukusu pića.

Organizam mora da razgradi i alkohol i te dodatne spojeve, zbog čega pića sa većim udelom kongenera mogu da izazovu izraženiji mamurluk. Istraživanja pokazuju da količina kongenera može da utiče na težinu simptoma sledećeg jutra.

Pivo i šampanjac

Kod piva i šampanjca važnu ulogu može da ima ugljen dioksid. Mehurići u gaziranim alkoholnim pićima mogu da ubrzaju apsorpciju alkohola, zbog čega njegova koncentracija u krvi može brže da poraste.

Ako se posle nekoliko piva nastavi piti šampanjac, lako je podceniti ukupnu količinu unesenog alkohola. Posledice mogu biti brže opijanje, dehidracija i izraženiji mamurluk.

Ipak, za težinu mamurluka presudna je ukupna količina popijenog alkohola, a ne samo redosled kojim su se pića konzumirala.

Crno vino

Iako se često smatra nešto prefinjenijim izborom, crno vino kod nekih ljudi može da izazove jake glavobolje, čak i posle relativno male količine.

Jedno od mogućih objašnjenja povezuje se sa jedinjesima poput histamina i tanina. Histamin može da utiče na širenje krvnih žila, dok se tanini takođe istražuju kao mogući okidači glavobolja.

Osobe osetljive na određene sastojke vina mogu zato da osete simptome nalik migreni. Ipak, tačan mehanizam nastanka glavobolje posle konzumacije crnog vina još nije potpuno razjašnjen.

Slatki kokteli i alkohol s energetskim pićima

Poseban oprez potreban je kod koktela u kojima se alkohol kombinuje sa slatkim sokovima, sirupima i gaziranim napicima. Slatki sastojci mogu da prikriju ukus alkohola, pa osoba može da popije znatno više nego što je nameravala.

Velike količine šećera mogu da uzrokuju oscilacije nivoa glukoze u krvi, što kod nekih ljudi može dodatno da doprinese osećaju slabosti i mučnine.

Još je problematičnije mešanje alkohola sa energetskim pićima. Kofein može da prikrije deo sedativnog delovanja alkohola, zbog čega se osoba može osećati budnije, iako je i dalje pod njegovim uticajem. Takav osećaj može a podstakne dalje pijenje i povećati rizik od preterane konzumacije.

Šta se događa s mozgom?

Posledice konzumacije alkohola ne završavaju glavoboljom, mučninom i umorom sledećeg jutra. Alkohol deluje i na hipokampus, deo mozga koji ima važnu ulogu u učenju i pamćenju.

Dugotrajna i prekomerna konzumacija alkohola povezana je sa smanjenjem volumena hipokampusa i slabljenjem kognitivnih sposobnosti. Alkohol takođe menja delovanje neurotransmitera, uključujući GABA-u i glutamat, koji učestvuju u regulaciji moždane aktivnosti, raspoloženja i sna. Zbog toga se posle pijenja mogu pojaviti poteškoće sa koncentracijom, teskoba, razdražljivost i osećaj mentalne usporenosti.

Mozak ima određenu sposobnost oporavka, posebno posle smanjenja ili prestanka konzumacije alkohola. Međutim, dugotrajno preterivanje može da ostavi ozbiljne i trajne posledice.

Važno je naglasiti da nijedna vrsta alkoholnog pića nije bez rizika. Iako pojedini sastojci mogu da utiču na jačinu mamurluka, za dugoročno zdravlje mozga najvažnije je koliko se alkohola pije i koliko često, piše Nova.rs..