'98 KRENUO PEŠKE KUĆI: Do cilja ga sad deli svega 400km

Karl Bušbi danas ima 57 godina. Iza njega je više od 50.000 kilometara, 29 zemalja i bezbroj prepreka koje su u više navrata pretile da zauvek prekinu njegovu avanturu. Ipak, od prvog dana držao se dva pravila: neće koristiti prevozna sredstva kako bi napredovao na svojoj ruti i neće se vratiti kući sve dok do nje ne stigne sopstvenim snagama.

NJegova neobična ekspedicija, nazvana „Golijat“, počela je 1. novembra 1998. godine u čileanskom gradu Punta Arenas. Sa svega 500 dolara u džepu i opremom smeštenom u posebno napravljena kolica, koja je nazvao „Zver“, krenuo je na sever.

Put ga je vodio preko Patagonije, pustinje Atakama i brojnih drugih teško prohodnih predela Južne i Centralne Amerike. Jedna od najopasnijih deonica bio je Darijenski prolaz, oblast između Kolumbije i Paname poznata po gustim džunglama, opasnim životinjama i prisustvu naoružanih grupa.

Na svom putu susretao se sa ekstremnim vremenskim uslovima, glađu, iscrpljenošću i ozbiljnim bezbednosnim rizicima. Ipak, jedan od najvećih izazova čekao ga je mnogo severnije, piše Gardijan.

Godine 2006. sa avanturistom Dimitrijem Kiferom uspeo je da pređe Beringov moreuz, između Aljaske i Rusije, krećući se preko opasnih ledenih površina. Tokom tog poduhvata suočio se i sa opasnošću od polarnih medveda.

Ulazak u Rusiju doneo mu je nove nevolje. Ruske vlasti su ga privele, a kasnije je deportovan, što je dodatno zakomplikovalo nastavak putovanja.

Ispostavilo se da su državne granice, vize i političke prilike često bile podjednako velike prepreke kao priroda. Bušbi je godinama čekao dozvole, ostajao bez sponzora i novca, a pojedini delovi ekspedicije bili su prekinuti na duži period. Svetska finansijska kriza, pandemija koronavirusa i međunarodni sukobi samo su produžili putovanje koje je prvobitno trebalo da traje nešto više od decenije.

Ipak, nikada nije odustao.

Poseban izazov predstavljalo je Kaspijsko more, koje je preplivao 2024. godine, zajedno sa još troje avanturista. Za prelazak približno 300 kilometara bilo im je potrebno 31 dan, uz više od 130 sati provedenih u vodi.

Nakon toga nastavio je kroz Azerbejdžan, Gruziju, Tursku i evropske zemlje, sve dok nije stigao do obale Francuske.

Ni poslednja velika prepreka nije bila jednostavna. Pošto nije dobio dozvolu da pešice prođe kroz tunel ispod Lamanša, odlučio je da i tu vodenu prepreku savlada plivanjem.

Petog oktobra 2026. godine konačno je stigao do britanske obale, kod Dovera. Za prelazak Lamanša bilo mu je potrebno približno 20 sati plivanja raspoređenih tokom tri dana.

Prvi put posle gotovo 28 godina ponovo je stajao na britanskom tlu.

Međutim, njegov poduhvat time još nije završen. U trenutku kada je izašao iz vode, od rodnog Hala delilo ga je još približno 400 kilometara. Planira da na cilj stigne 1. novembra, tačno 28 godina nakon početka ekspedicije.

Povratak kući posle gotovo tri decenije

Iako je tokom putovanja prošao kroz neverovatne avanture, Bušbi priznaje da je za svoj životni poduhvat platio i visoku ličnu cenu.

Dok je obilazio svet, njegov sin Adam je odrastao. Danas ima 36 godina, a Bušbi je u međuvremenu postao i deda. Svoju dvanaestogodišnju unuku još nije upoznao.

Godine provedene daleko od porodice i prijatelja promenile su njegove odnose sa najbližima, a sada ga, uz uzbuđenje zbog povratka, prati i neizvesnost.

U razgovoru za britanski Gardijan priznao je da ga završetak ekspedicije na neki način plaši. Putovanje je postalo toliko veliki deo njegovog identiteta da više nije siguran kako će izgledati život kada konačno prestane da hoda.

BloombergAdria.com

- Moj razlog za život uskoro će naglo nestati - rekao je Bušbi, pokušavajući da objasni šta za njega znači kraj avanture kojoj je posvetio gotovo tri decenije.

NJegovu priču prati i poznati nemački reditelj Verner Hercog, koji priprema dokumentarni film o ovom nesvakidašnjem poduhvatu. U planu je i knjiga o njegovim iskustvima.

Ipak, Bušbijeva najveća želja trenutno nije ni film, ni slava, ni priznanje za rekordnu izdržljivost.

Posle gotovo 28 godina želi samo da pređe poslednje kilometre, stigne do kuće svoje majke u Halu i završi putovanje koje je počeo kao mladić, a završava kao čovek koji je najveći deo svog odraslog života proveo na putu.