Šok otkriće naučnika u olupinama brodova iz II svetskog rata

Laguna Čuk u Mikroneziji jedno je od najvećih grobalja brodova na svetu. Nekada ključna japanska pomorska baza, poznata kao atol Truk, uništena je u američkom vazdušnom napadu 1944. godine. Na dnu lagune danas leže desetine potopljenih brodova koji sadrže oko 200.000 tona nafte. Kako čelični trupovi s vremenom propadaju, gorivo neprestano ističe i zagađuje okolinu, što ugrožava ribarstvo i osetljiva morska staništa.

Istraživanje toksičnog tereta

Tim naučnika, koji je vodila mikrobiolog Avej Bainivali sa Univerziteta Južnog Pacifika, odlučio je da istraži šta se tačno nalazi u gorivu koje decenijama leži u olupinama.

Fokusirali su se na dva japanska broda: tanker Šinkoku Mari, iz kojeg curi srednje teško loživo ulje, i Kijosumi Mari, bivši putničko-teretni brod koji ispušta teže loživo ulje. Istraživači su prikupili uzorke goriva iz obe olupine, kao i sa dodirne tačke između nafte i morske vode kod broda Šinkoku Mari.

Iznenađujuća mikrobna zajednica

Laboratorijska analiza potvrdila je da goriva sadrže složenu mešavinu naftnih ugljovodonika, uključujući jedinjenja poznata po svojoj toksičnosti. No, biološka analiza otkrila je pravo iznenađenje. U uzorcima je identifikovano više od 1.500 vrsta bakterija.

Među njima su i članovi rodova Ralstonia, Sgingomonas i Korinebakterium, koji obuhvataju vrste poznate po sposobnosti da razgrađuju naftna jedinjenja i koriste ih kao izvor energije.

"Uprkos toksičnosti ovih jedinjenja, i loživo ulje i dodirna tačka morske vode i nafte podržavaju raznoliku bakterijsku zajednicu", navode istraživači u svom radu. Ističu da prisutnost poznatih toksina povezanih ukazuje na zajednicu koja se formirala zbog dugotrajne izloženosti nafti.

Put prema biološkom čišćenju

Sposobnost mikroorganizama da razgrađuju zagađivače temelj je tehnike poznate kao bioremedijacija. Naučnici su zasad samo potvrdili prisutnost ovih bakterija, a tek treba da istraže razgrađuju li one aktivno otrovna jedinjenja u olupinama. Ipak, jedan trag upućuje na to da se upravo to događa. Sastav bakterijske zajednice na granici nafte i vode razlikovao se od zajednice koja živi isključivo u nafti.

To je pokazatelj da specifični mikrobi uspevaju u tim okruženjima iz određenih razloga. Ako se to potvrdi, ovo bi otkriće moglo da pomogne u rešavanju problema istorijskog zagađenja. "Rezultati potvrđuju da su goriva iz olupina iz Drugog svetskog rata prirodni rezervoari bakterija koje razgrađuju ugljovodonike", zaključuju autori studije objavljene u časopisu Marine Pollution Bylletin. "To pruža osnovu za buduća istraživanja primene bioremedijacije u pacifičkom regionu."