PREMINULA LEGENDA "YU" ROKA: Tužan dan za grupu "Azra"

Zajedno sa Branimirom DŽonijem Štulićem i Borisom Lajnerom, Hrnjak je činio kultni trio koji je krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina stvorio neke od najvažnijih pesama jugoslovenskog novog talasa.

Iako je u Azri proveo svega tri i po godine, Hrnjak je ostavio neizbrisiv pečat u istoriji domaćeg roka. Svirao je bas-gitaru na prva tri kultna studijska albuma – „Azra”, „Sunčana strana ulice” i „Filigranski pločnici”, kao i na čuvenom trostrukom živom izdanju Ravno do dna.

U bend je ušao gotovo sudbinski i neočekivano, kada ga je Štulić pozvao u svoj stan jer mu je hitno bio potreban basista za nastup. Očaran Štulićevim pesmama i energijom, Hrnjak je ostao u grupi i sa Lajnerom formirao uigranu ritam-sekciju koja je na koncertima izvodila i više od 50 pesama po večeri.

Bekstvo od pritiska slave

Međutim, na samom vrhuncu popularnosti, 1982. godine, pre odlaska na odsluženje vojnog roka u Surdulici i Leskovcu, Hrnjak je prelomio da napusti profesionalnu muziku. Pritisak slave, neprekidne turneje i iscrpljujući način života bili su preveliki teret. Nakon završetka vojske, više se nije vraćao u bend, smatrajući da je to poglavlje u njegovom životu zauvek zatvoreno.

Novi život, vera i stolarstvo

Nakon odlaska sa scene, potpuno se povukao iz javnosti. Prošao je kroz burne životne faze – putovao je, borio se sa zavisnošću, a potom pronašao mir u veri i skrasio se u Mađarskoj, gde je sa suprugom dobio petoro dece. Dve decenije nije svirao bas-gitaru, a život je posvetio stolarstvu i izradi nameštaja.

Muzici se nakratko vratio tek 2010. godine, kada je sa Borisom Lajnerom snimio album „Viša sila”. Svoju nesvakidašnju životnu priču, odrastanje i burne dane u Azri opisao je 2015. godine u autobiografskoj knjizi „Srce od zlata – priče, ali ne baš za decu”.

(MONDO)