Stručnjaci upozoravaju Evropu: Ne radujte se ako Tramp izgubi

Prema nedavnom istraživanju sprovedenom širom Evropske unije, 58 odsto ispitanika priželjkuje pobedu demokrata, dok 18 odsto podržava Trampove republikance.

Međutim, analitičari upozoravaju da bi demokratska većina u Kongresu mogla da donese nove sukobe Vašingtona i Brisela.

„Pogrešno je očekivati bolje odnose sa Amerikom”

Volfgang Išinger, iskusni nemački diplomata i bivši predsednik Minhenske bezbednosne konferencije, smatra da Evropljani ne bi trebalo da očekuju popuštanje napetosti sa Vašingtonom.

- Bila bi greška da Evropljani pretpostave kako će transatlantski odnosi postati topliji. Pretpostavljam da će se dogoditi upravo suprotno - rekao je Išinger za Politiko.

Upozorio je i da bi evropski političari trebalo da izbegavaju javno slavljenje eventualnog republikanskog poraza jer bi to moglo dodatno da pogorša odnose sa Belom kućom.

- Biće glasova ovde u Evropi, među njima i važnih, koji će želeti da slave i čestitaju demokratama, ali mislim da bi to bilo otrovno -  rekao je.

Evropskim liderima savetuje uzdržanost kako Trampovoj administraciji ne bi dali dodatni povod za sukob.

„Trampu ne treba razlog da napadne Evropu”

Natali Toči, bivša savetnica dvojice visokih predstavnika EU-a za spoljnu politiku, nije uverena da bi evropska uzdržanost išta promenila.

- Zapravo ne mislim da Trampu trebaju bilo kakvi razlozi ili izgovori da se obruši na Evropu - rekla je Točijeva.

Smatra i da bi mnogim evropskim političarima bilo teško da sakriju zadovoljstvo zbog eventualnog poraza Trampovog pokreta MAGA, posebno zbog njegovih veza sa populističkim i krajnje desnim političarima u Evropi.

Poraz republikanaca mogao bi da ohrabri evropske liberalne i centrističke stranke, koje su već pozdravile izborne poraze Viktora Orbana u Mađarskoj.

Ipak, Točijeva upozorava da bi bilo prerano zaključiti kako je populizam izgubio snagu. Marin Le Pen i dalje ima veliku podršku u Francuskoj, a nemačka Alternativa za Nemačku (AfD) poslednjih je godina ostvarila značajan rast.

Tramp bi mogao još više da pritisne Evropu

Išinger smatra da bi demokratska pobeda mogla da ograniči Trampovu slobodu delovanja u unutrašnjoj politici, ali ne nužno i u spoljnim poslovima. Ako demokrati preuzmu kontrolu nad Kongresom, mogli bi da pokrenu istrage protiv predsednika, članova njegove administracije i osoba povezanih sa njegovim poslovanjem. Mogući su i novi pokušaji njegovog opoziva.

Ipak, upravo bi ga takve prepreke, upozorava nemački diplomata, mogle podstaći da se još više usredsredi na spoljnu politiku i trgovinu, gde predsednik ima široka ovlašćenja.

- Moramo da se pripremimo ne za skladnije transatlantske odnose, nego za više sukoba i još više Trampovih zahteva prema Evropi - rekao je Išinger.

Demokrate bi pomagali Ukrajini, ali Tramp bi i dalje odlučivao

Sličnog je mišljenja Kurt Volker, bivši američki ambasador pri NATO-u. Smatra da čak ni demokratska većina u oba doma Kongresa ne bi automatski promenila spoljnu politiku Trampove administracije.

- Ne očekujte velike promene od Trampove administracije. Kongres će istraživati sve - rekao je Volker.

Prema njegovim rečima, predmet istraga mogli bi da postanu Tramp i njegova porodica, njihovi poslovni interesi, Stiv Vitkof, DŽared Kušner, Ilon Mask, ministar odbrane Pit Hegset i direktor FBI-ja Kaš Patel. Volker smatra da bi demokrati bili znatno skloniji pomoći Ukrajini i jačanju NATO-a, ali upozorava da Kongres ne može jednostavno da naredi predsedniku kako će sprovoditi spoljnu politiku.

- Demokrate će mnogo snažnije podržavati Ukrajinu i NATO, ali ne mogu da narede Trampu šta da radi - rekao je.

Tramp bi mogao da blokira trošenje novca koji odobri Kongres

Volker upozorava i na mogućnost da Tramp nastavi da osporava trošenje sredstava koja je odobrio Kongres.

Reč je o spornoj pravnoj praksi kojom administracija pokušava da zadrži ili povuče već odobren novac, oslanjajući se na postupke koji mogu da završe na sudu. Prema Volkerovoj proceni, Tramp bi mogao da nastavi sa odlaganjem sprovođenja pojedinih odluka i da vodi pravne sporove kako bi zadržao što veću kontrolu nad državnom politikom.

Kad je reč o NATO-u i mogućem smanjenju američkog vojnog prisustva u Evropi, Volker smatra da bi Tramp ipak mogao da bude oprezniji zbog mogućih negativnih reakcija američke javnosti.

Neizvesna ostaje i njegova politika prema Iranu, uključujući mogućnost novih vojnih operacija ili prepuštanja dela odgovornosti za krizu Evropi i azijskim državama.

Evropa mora da prihvati da se Amerika promenila

Bronven Madoks, direktorka britanskog instituta Čatam haus (Chatham House), smatra da Evropa ne bi trebalo da očekuje velike promene bez obzira na ishod današnjih izbora.

Prema njenim rečima, evropski lideri trebalo bi više da se posvete razumevanju dugoročnih promena u američkoj politici, umesto da očekuju povratak nekadašnjim odnosima.

- Američki birači dvaput su izabrali Trampa, a čak i ako mu sada okrenu leđa, ti izbori pokazuju da su sve više usmereni na sopstvenu zemlju - rekla je Madoksova. Smatra da Evropa još nije u potpunosti shvatila koliko su pokret MAGA i promene unutar američkih političkih stranaka izmenili američku politiku. „Mislim da Amerika više ne vidi sebe u Evropi na način na koji je to nekada činila. Meni je ta poruka već dugo jasna”, rekla je Madoksova.

Šta se danas odlučuje na američkim izborima?

Amerikanci danas biraju novi saziv Zastupničkog/Predstavničkog doma i deo Senata. Republikanci trenutno imaju većinu u oba doma Kongresa, ali ankete upućuju na mogućnost da demokrati preuzmu kontrolu nad Predstavničkim domom.

Trka za Senat neizvesnija je, a ishod izbora odrediće koliko će Tramp imati slobode u sprovođenju svoje politike tokom poslednje dve godine predsedničkog mandata. Demokratska većina mogla bi da pokreće parlamentarne istrage, ograničava pojedine budžetske odluke i otežava potvrđivanje predsednikovih kandidata za važne državne funkcije.

Međutim, Tramp bi i dalje zadržao pravo veta na zakone te znatna izvršna ovlašćenja u oblasti spoljne politike, trgovine i nacionalne bezbednosti.

Politiko