Izvor:Foto: Štefan Puškáš / TASR / Profimedia,Michael Piepgras / Alamy / Profimedia
Vekovna tajna plave crkve: Šta se krije ispod boje?
04.11.2026.
11:10
NAJPRE biste možda proverili da li je neko pojačao boje na fotografiji.
Fasada je svetloplava, krov se presijava u plavom, a zaobljeni toranj nastavlja istu paletu. Potom otvorite još jednu sliku, iz drugog ugla. Sve je i dalje tu.
Bratislavska Crkva Svete Elizabete zaista izgleda tako, zajedno sa detaljima zbog kojih pogled stalno zastajkuje.
U gradu je poznaju kao Plavu crkvu, odnosno „Modrý kostolík“. Stoji u Bezručovoj ulici, a njen izgled potpisuje mađarski arhitekta Eden Lehner. Kamen temeljac položen je 1909. godine; osveštana je 11. oktobra 1913. Za današnje oči naviknute na pažljivo podešene fotografije deluje gotovo nestvarno da je ovakva zamisao nastala pre više od jednog veka.
BloombergAdria.com
Lehner je radio u duhu secesije, pravca koji je voleo ukras, razigrane linije i motive iz prirode. Ovde se to vidi u cvetnim ornamentima, oblicima oko prozora i zaobljenom tornju visokom 36,8 metara.
Plava majolika i glazirani keramički crep daju površinama još jednu teksturu. Vredi pogledom pratiti obrise ulaza, pa podići oči ka krovu: zgrada postaje sve zanimljivija što joj posvetite više vremena.
A sada mali obrt: zidovi prvobitno nisu bili plavi. Prema istorijatu objavljenom na sajtu parohije, istraživanja pokazuju da je prvobitna fasada bila siva, sa žutim reljefima. Plavi su bili keramički krov i ukrasi izrađeni u fabrici Žolnai. Po njima je crkva dobila nadimak, dok su zidovi naknadnim bojenjem pridruženi paleti po kojoj je danas prepoznajemo.
Iznad glavnog ulaza pogled privlači mozaik Svete Elizabete sa ružama. Prizor upućuje na legendu o svetici koja je nosila hleb siromašnima: kada su je zaustavili i upitali šta skriva, hleb se, prema predanju, pretvorio u ruže. Cvetovi se ponavljaju i u drugim ukrasima, pa jedan detalj sa ulaza pomaže da pročitate čitavu fasadu.
Veza između spoljašnjosti i unutrašnjosti nastavlja se kroz svetloplave nijanse i dekoraciju enterijera. I susedna gimnazija delo je istog arhitekte, a nastanak crkve povezan je upravo sa potrebama njenih učenika. Građevina je dobila i ulaz okrenut školi i drugi namenjen okolnom stanovništvu. Iza neobičnog izgleda stoje pažljivo promišljene svakodnevne potrebe.