Šveđani testirali borbeni avion kojim upravlja AI (VIDEO)

Švedski proizvođač naoružanja objavio je ove nedelje da je spomenuti sistem već uspešno upravljao borbenim avionom Gripen E tokom probnih letova bez stalnih uputstava ljudskog pilota, na udaljenostima na kojima se protivnički avioni ne vide golim okom, te da je njegova implementacija u ratno vazduhoplovstvo moguća u roku od nekoliko meseci, piše Indeks.hr.

- Prikazali smo sposobnost razvoja AI agenata koji se mogu integrisati u borbene avione. Vazdušne bitke budućnosti neće odlučivati pojedinačne platforme, već mreže sistema sa posadom i bespilotnim letelicama koje deluju zajedno - rekao je Peter Nilson, rukovodilac naprednih programa u SAAB-ovom sektoru za aeronautiku. On je dodao da sve zavisi samo od sposobnosti kupca da sistem apsorbuje u stvarne operacije.

Najzanimljiviji deo projekta je Akademija za borbene pilote sa veštačkom inteligencijom, odnosno akademija za obuku veštačke inteligencije za borbene pilote. Umesto da godinama školuje ljudskog pilota, SAAB u računarskim simulacijama trenira AI agente, koji u kratkom vremenu mogu da prođu milijarde virtuelnih sati letenja, isprobavaju različite borbene situacije i uče iz sopstvenih grešaka. Ono za šta čoveku trebaju godine obuke, računar može da uvežbava neuporedivo brže.

Proces se temelji na ponavljanju i evaluaciji. Sistem postavlja različite scenarije, prati odluke veštačke inteligencije, procenjuje vremensku i stvarnu uspešnost prema zadatim ciljevima, a potom i poboljšava ponašanje agenata. Na primer, veštačka inteligencija može u simulacijama da uvežbava situacije u kojima više neprijateljskih aviona prilazi različitim brzinama, iz različitih smerova i na različitim udaljenostima.

U složenijim scenarijima mora da donosi odluke i kad su pojedini podaci nepotpuni ili nedostupni. SAAB tvrdi da je prednost takvog pristupa mogućnost da se AI agent suoči sa mnogo većim brojem situacija nego ljudski pilot tokom cele karijere.

Za razvoj ovog sistema ključnim se pokazao švedski superračunar Sferical One, koji koristi NVIDIA infrastrukturu DGX SuperPOD, a u pogonu je od kraja leta ove godine. Reč je o zajedničkom projektu "Sferical AI" poznatih švedskih kompanija: SAAB, Erikson, AstraZeneka, banka SEB, SKF i Valenberg Investments. Kompanije dele troškove i računarske kapacitete, ali ih koriste za različite namene: od razvoja lekova i telekomunikacionih sistema do finansijskih usluga i vojne veštačke inteligencije.

- Bez projekta Sferical AI, morali bismo da se obratimo Guglu ili Amazonu i platimo njihovu uslugu. A to znači da verovatno ne bismo imali potpunu kontrolu nad svojim podacima - rekao je Nilson na predstavljanju novog sistema dodajući da će biti izazov održavati ovaj nivo sposobnosti kroz vreme.

Hoće li veštačka inteligencija poštovati Ženevske konvencije?

Razvoj se nezaustavljivo kreće prema avionima u kojima će veštačka inteligencija preuzimati sve više zadataka, a ljudski pilot samo nadgledati celu operaciju umesto da lično izvodi svaki manevar. SAAB nije objavio odgovore na pitanja može li Gripen kojim upravlja veštačka inteligencija samostalno da učestvuje u borbama i hoće li AI samostalno odlučivati o aktiviranju smrtonosnog oružja. Jasno je da zasad odluku o ispaljivanju oružja donosi čovek, ali sve ukazuje da se bliži trenutak u kojem će se i to promeniti.

- Jasno nam je da će oružane snage postavljati pitanja o poštovanju ratnih pravila i Ženevske konvencije, ali i tražiti garancije nisu li AI agenti agresivni i ofanzivni. Zato ćemo sa svima biti posve transparentni o tome kako su naši sistemi veštačke inteligencije obučeni - objasnio je Nilson.

SAAB u saopštenju ističe sigurnost, proverljivost i kontrolu veštačke inteligencije. Međutim, nije detaljno razjasnio sva buduća pravila ljudskog nadzora nad mogućim borbenim delovanjem. Zanimljivo je da Međunarodni odbor Crvenog krsta u analizi objavljenoj 8. oktobra upozorava da autonomno oružje otvara ozbiljna pravna, etička i humanitarna pitanja, naročito ako sistem može sam da bira i napada ciljeve.

Budućnost: jedan pilot, više bespilotnih letelica

SAAB-ov dugoročni cilj još je ambiciozniji. U budućnosti bi jedan ljudski pilot mogao da upravlja Gripenom, dok bi uz njega letovalo više bespilotnih borbenih aviona kojima upravlja veštačka inteligencija. Ovi avioni bi mogli da izviđaju neprijateljsku teritoriju, otkrivaju položaje protivzdušne odbrane, ometaju protivničke radare, procene odakle dolazi najveća opasnost, predlože najbolji manevar i pomognu pilotu da brže odluči šta da učini.

Pilot pritom ne bi morao pojedinačno da upravlja svakom letelicom, nego bi određivao ciljeve napada i nadgledao njihovo zajedničko delovanje. SAAB već razvija koncept takvog bespilotnog borbenog vazduhoplova.

Model A3-001 predstavljen je u avgustu ove godine, ali neće biti operativvan pre sredine 2030-ih godina. Za finansiranje se pobrinula švedska državna agencija za odbravremenu nabavku koja je sa SAAB-om potpisala dvogodišnji ugovor vredan oko 260 miliona evra.

Indeks.hr