MOSKVA PITA: Šta rade Hrvati i Albanci u Ukrajini?

Sve češće beležimo dolaske plaćenika iz inostranstva, posebno iz Albanije, Hrvatske i kosovskih militanata, pa čak i džihadista sa borbenim iskustvom iz Sirije - piše u saopštenju Kremlja koje je objavljeno nakon telefonskog razgovora Ruskog predsednika Vladimira Putina i nemačkog kancelara Olafa Šolca.

Predstavnik Ministarstva odbrane Ruske Federacije general Igor Konašenkov ranije je rekao za TASS da se oko 200 plaćenika iz Hrvatske bori na ukrajinskoj strani.

Zbog toga je na razgovor u Ministarstvo spoljnih poslova pozvan hrvatski vojni ataše Željko Akrap, koji je odbio da primi protestnu notu.

Podsećamo, hrvatski plaćenici su među prvima stigli u Ukrajinu. Jedan od njih je tokom prelaska mađarsko-ukrajinske granice govorio kao da je u pitanju krstaški rat.

- Idemo na front da se pridružimo ukrajinskom narodu i našim Hrvatima - rekao je jedan hrvatski dobrovoljac.

Bivša premijerka Ukrajine i članica vladajuće koalicije Julija Timošenko pre par dana obratila se Hrvatima i video porukom u kojoj im se zahvaljuje na podršci i poziva na solidarnost.

Hrvatima ovo ne bi bio prvi put da na Istoku ratuju za druge. Tokom Drugog svetskog rata ustaše su išle da ratuju protiv Rusa, kako je pisala štampa NDH, zato što "boljševike može odbaciti i uništiti samo ujedinjena Evropa pod vođstvom velesila Osovine".

Podsetimo, Rusija je 24. februara pokrenula specijalnu operaciju čiji je cilj demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je u televizijskom obraćanju Rusima rekao da okolnosti "zahtevaju odlučnu i hitnu akciju" i da su se narodne republike Donbasa obratile Rusiji sa zahtevom za pomoć.

Prema rečima ruskog lidera, sva odgovornost za krvoproliće biće na savesti vladajućeg režima u Ukrajini. On je pozvao ukrajinsku vojsku da ne poštuje zločinačka naređenja ukrajinskih vlasti, da položi oružje i ode kući.