Zašto Amerikanci optužuju Mjanmar za genocid?

Mjanmar je kroz istoriju delio sudbinu Indokine. Ova regija nije ostala imuna na kolonizatorsku politiku velikih sila. U raspodeli plena, četrdeseta najveća država na svetu potpala je pod britansku čizmu u XIX veku.

Po završetku Drugog svetskog rata, proces dekolonizacije obuhvatio je i Mjanmar, koji je 1948. godine obnovio državnost zbacio okove Britanske Indije.

Mladu državu obeležila je složena i šarenolika etnička struktura. Na prostoru od 676.000 kvadratnih kilometara i na 53 miliona stanovnika registrovano je preko 135 etničkih grupa.

BloombergAdria.com

Najbrojniju etničku grupu čine Bamari sa 30 miliona ljudi (oko 70% ukupne populacije). Među ostalim brojčano dominantnim narodima slede Kareni (6 mil.), Šan (5 mil.), Rakine (2,3 mil.) i Moni (1,2 mil.).

Bamari su uglavnom koncentrisani uz basen reke Iravadi koja teče kroz centralni deo zemlje. Izuzev Šana, ostali narodi su uglavnom "razbacani" uz pogranične zone.

No, ono što komplikuje međuetničke odnose jeste činjenica da vlasti ove zemlje, koju tradicionalno čine Bamari, ne priznaju sedam etničkih grupa. Među njima se nalaze Rohindže, indoarijski narod sa dvomilionskom populacijom, nastanjen u saveznoj državi Rakajn, uz granicu sa Bangladešom.

Rohindže su muslimanske veroispovesti, spram većinske budističke populacije. Ova etnička grupa sarađivala je sa britanskim vlastima tokom okupacije. Uz obećanje da će dobiti svoju državu, oni su se zauzvrat borili protiv lokalnih budista.

Okončanjem britanskog kolonijalnog mandata, Rohindže su pale u nemilost budističke većine, inkorporirane u sve grane državne i vojne vlasti. Mjanmarsko rukovodstvo izložilo je ovaj narod sistematskoj diskriminaciji, u ravni sa aparthejdom u Africi.

Ovakav unutrašnjopolitički trend prouzrokovao je separatizam rohindžanskih mudžahedina koji su od kraja 40-ih napadali vladine snage s ciljem otcepljenja Rakajna. Pobuna je razbijena 1961. godine, a operacija "Monsun" započeta sedam godina ranije, predstavljala je prekretnicu u ovom sukobu, kada su razbijena glavna uporišta pobunjenika.

Iako su oružane aktivnosti obustavljene, za Rohindže nije bilo mira. Već 1962. godine, državnim udarom vlast je preuzeo Ne Vin, koji je pojačao neprijateljsku politiku prema muslimanskoj populaciji.

Vrhunac takvog nastupa usledio je 1978. godine kada je pokrenuta masovna vojna operacija "Kralj zmajeva" koja je rezultirala proterivanjem nekoliko stotina hiljada Rohindža u Bangladeš.

Tokom pregovora sa susednim Bangladešom, Ne Vin je pristao na povratak dela izbeglica. Ipak, drugi čin neprijateljstva imao je pojavni oblik u vidu izuzimanja Rohindža iz Zakona o državljanstvu 1982.

Početkom poslednje decenije HH veka, rohindžanski pobunjenici organizovali su kampove za obuku na jugu Bangladeša. Obaveštajna saznanja mjanmarske vojske (Tatmadav) rezultirala su ofanzivom pod kodnim nazivom "Lepa i čista nacija" decembra 1991.

Tokom operacije greškom je napadnut položaj regularnih snaga Bangladeša što je poljuljalo odnose dvaju zemalja.Bilans vojne ekspedicije bio je preko 250.000 prognanih Rohindža.

Nova etapa višedecenijskog sukoba pokrenuta je oktobra 2016. godine. Neidentifikovani pobunjenici napali su tri mjanmarska granična prelaza uz granicu sa Bangladešom, pri čemu je poginulo devet vojnika.

Usledile su opsežne akcije vojno-policijskih snaga u kojima nije pošteđeno ni civilno stanovništvo. Egzekucije i progon stanovništva nastavljeni su i tokom 2017. kao odgovor na napade Rohindža.

Prema izveštaju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija iz 2018. ubijeno je preko 25.000 ljudi, dok je 700.000 proterano u Bangladeš. Istraživači UN-a anketirali su 875 svedoka koji su optužili mjanmarske snage bezbednosti za egzekucije po kratkom postupku, silovanja, seksualno ropstvo, torturu, paljenje sela. Ovi zločini okvalifikovani su kao genocid.

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".