KNJIŽEVNO VEČE GOSPODINA B.

On ipak nije bio kao svaki drugi pisac, a to mu je samo išlo u prilog. NJegova umetnička duša bila je sklop genijalnosti i strastvenog alkoholizma. Valjda je i zbog toga pisao tako dobre romane. NJegove književne večeri su izgledale potpuno isto, baš kao i ova sada. On bi tako sedeo za glavnim stolom na kojem bi se nalazila potpuno nova knjiga, a pored nje, tek otvorena flaša crnog vina. U ruci bi držao neku jeftinu cigaretu koju bi, nakon par dimova, odlagao na obližnju pikslu, sve vreme prateći očima stanje euforične publike.

- "DŽon je tada sišao niz drvene stepenice i zaputio se ka svojoj radnoj sobi" - završavao je prvo poglavlje dok mu je vino nestajalo iz flaše.
- Gospodine B, zanima me da li ste to napisali iz ličnog iskustva? - zapita neki namrgođeni novinar iz prvog reda.
- Znači, već ste počeli sa glupim pitanjima? - reče B, vadeći novu flašu crnog vina na sto - ako tako nastavite, nikada nećete naučiti opšta pravila pisanja, zato bolje slušajte, a ne zapitkujte!

Zapalio je novu cigaretu i otpio novi gutljaj vina. Čitao je čas brzo, a čas polako. U nekim naletima bi zastao i dobacio po koju reč pojedincima iz publike koji su ga nervirali. Ponovo je popio vino na iskap i nasuo novu čašu. To ga je nakratko oraspoložilo, spustio je pogled na papir i vratio se čitanju.

- " Tada je DŽonu došla ideja da uzme pištolj iz fioke"! - opet je podigao pogled ka publici očekivajući neka glupa pitanja. Dobro je znao da su to samo izgovori, samo je tražio razlog za svađu.

- Gospodine B, da li smatrate za tačno da inspiracija dolazi iz opijanja? - novo pitanje je izletelo iz publike.
- Ko je to rekao, aha, vi, tamo u crnom sakou! Vaše poznavanje umetnosti i inspiracije je ravno amebi! -

Polako je završavao drugu flašu vina. Brzim pokretom ruke je spustio praznu flašu na pod i uzeo novu. Nakon što je nasuo vino u čašu, uze cigaretu koju je lagano zapalio uz trzaj šibice. Povukao je jedan veliki dim i izbacio ga uz duboki izdisaj. Nije vredelo. Opet je imao onaj nalet besa zbog kojeg je tražio bilo koju žrtvu na koju bi se mogao iskaliti. Bacio je novi pogled na publiku, prepuštajući se kiselastom ukusu vina koji je lagano klizio kroz njegovo grlo.

- Gospodine, vi ste nula od umetnika! - začu se novi glas iz publike - Posmatram vas čitavo veče dok vi tu pijančite i pričate nekakve gluposti pred ovolikim svetom! 

Čovek se ubrzo pridigao sa stolice i hitrim koracima krenuo ka stolu za kojim je sedeo B.

- Priđi, reci mi to u lice, hajde! - reče B. sipajući vino u čašu.

Dugonogi čovek se brzo našao ispred razbesnelog pisca koji je brzo skočio sa svoje stolice oborivši je uz tresak. Tada ga udari iz sve snage u desni obraz oborivši ga time na pod. U sali se istog trena prolomi jeziv vrisak i ljudi pohitaše brže-bolje da razdvoje ovu dvojicu.

B. je psovao iz petnih žila mlatarajući rukama po vazduhu. Više se nije trudio da udari samo dugonogog čoveka već bilo kog ko mu se našao pri ruci. Brzo se dokopao one flaše sa vinom i zaputio se ka izlazu iz sale, sve vreme mrmljajući nešto što je ličilo na "svi ste vi gomila idiota". Da, tako je rekao on, Čarls Bukovski, časna reč!
 

Ako se bavite pisanjem slobodno nam pošaljite Vaše kratke priče. Radove možete slati na mejl adresu: nportal@novosti.rs