IZBORNI VODIČ ZA NEMAČKU: Kako funkcioniše glasanje kod njih

Danas su otvorena su biračka mesta širom nemačke a građani imaju pravo da biraju između 54 političke partije i njihovih kandidnata.

Nemački izborni sistem je jedan od retkih koji su zasnovani na proporcionalnom nivou tačnije, to se složena kombinacija
većinskog i proporcionalnog sistema koji se u Nemačkoj naziva "personalizovani proporcionalni sistem".

Svaki građanin, birač ima da glasa: Jednim (tzv. direktnim) glasom direktno se bira predstavnik političke stranke iz svoje izborne jedinice i to po relativnom većinskom sistemu - bira se onaj ko dobije najviše glasova. Drugim (tzv. posrednim) glasom birači odlučuju o poslaniku koji će preko takozvane "pokrajinske stranačke liste" uđi u Bundestag. Ovaj drugi glas se smatra važnim jer određuje budući sastav Bundestaga.

Glasovi iz pojedinačnih izbornih okruga i oni dati za pokrajinske partijske liste potom se tako preračunavaju da sastav Bundestaga bude u skladu sa podelom glasova na pojedinačne stranke.

Dakle, građani ne biraju direktno kancelara već biraju saziv Bundestaga, čiji će poslanici dalje izabrati kancelara odnosno naslednika Angele Merkel

Cilj ovakvog izbornog sistema jeste da se, preko pokrajinskih lista, omogući svim strankama da u parlamentu budu zastupljene u skladu sa brojem glasova koje dobiju. Sa druge strane, direktni izbor u izbornim okruzima građanima omogućuje da se opredele za određene političare.Ukoliko ipak neka partija u izbornom okrugu dobije više "prvih glasova" i time više direktnih mandata, sme i da ih zadrži, a da se pri tom ne preduzima nikakva nadoknada glasova za druge stranke.

Kako je napravljen ovaj izborni sistem?

Nemačka je federalna parlamentarna republika i njen trenutni sistem datira od kraja Drugog svetskog rata i proizilazi iz političkog uređenja Zapadne Nemačke.

Osnovni zakon zemlje prvi put je stupio na snagu u maju 1949. godine i on je ujedno konstituisao politički i izborni sistem za Zapadnu Nemačku. Kodifikovao ga je tadašnji Savet ministara pod pritiskom savezničkih sila i trebalo je da zameni ustav. Ipak, kada se Nemačka ponovo ujedinila, Osnovni zakon je opstao i proširio se na područje čitave ujedinjene Nemačke.

U njemu se navodi da bi članovi Bundestaga trebalo da budu birani na "opštim, direktnim, slobodnim, jednakim i tajnim izborima" i da predstavljaju "celokupan narod".

Kako zapravo izgleda sistem glasanja?

Svaki državljanin Nemačke stariji od 18 godina ima pravo glasa na izborima, što rezultira sa 60,4 miliona glasača - 31,2 miliona žena i 29,2 miliona muškaraca.

Polovinu Bundestaga čine kandidati iz 299 izbornih jedinica u zemlji.

Glasanje u tom slučaju funkcioniše tako da osoba sa najviše glasova odmah pobeđuje, takozvani "direktni mandati". Svaka izborna jedinica tako šalje jednog pobednika u Bundestag.

Ostatak članova parlamenta nominuje drugi glas, koji se daje za listu političkih partija. Svaka stranka predstavlja listu kandidata u svakoj od 16 nemačkih saveznih država.

Broj mesta u parlamentu određen je proporcionalno broju stanovnika u svakoj od pokrajina, a zatim se daju strankama na osnovu udela glasova koje dobiju u toj zemlji (računajući samo glasove sa liste partija).

Za ulazak u Bundestag političkoj stranci je potrebno najmanje pet odsto glasova u ovom slučaju ili najmanje tri poslanička mesta. To je prag koji ima za cilj da spreči manje stranke da uđu u parlament i izazovu političku blokadu.

Minimalan broj poslaničkih mesta za stranku određen je većom cifrom između dva glasa.

Kako se određuje broj mesta u Bundestagu?

Bundestag ima 598 mesta, ali njegova veličina može da varira zbog načina na koji se strankama dodeljuju mesta.

Ova druga lista, drugi glas, određuje proporciju mesta koje stranka dobije u Bundestagu, ali bi stranka mogla da dobije i dodatna mesta ukoliko osvoji više izbornih jedinica nego što bi im pripalo po drugom glasanju.

Na primer, ako jedna stranka osvoji deset mesta na glasanju na listi partija, ali ima 15 kandidata koji su direktno izabrani na izborima u izbornoj jedinici, ona će dobiti pet dodatnih mesta u Bundestagu.

Do neslaganja dolazi zato što "sve više ljudi različito raspoređuje svoje glasove", između ovog "prvog" i "drugog" glasa, kaže Puglierin.

Ukupan broj mesta u Bundestagu se zatim povećava kako bi se osiguralo da stranke dobiju mesta srazmerno drugom broju glasova.

Ova "balans sedišta" postoje kako bi se osiguralo da nijedna strana nema nepravednu prednost nad drugima. Poslednji saziv Bundestaga iz 2017. godine broji 709 članova a 598 je zakonski osnov. kada govorimo o izbornoj volji građana oni koji se biraju direktno su 299 poslanika a drugih 299 se bira preko stranačkih listi.