OBOREN REKORD: Najduže bolovanje u Srbiji trajalo 9,5 godina

Poslednjih godina se, kažu stručnjaci, situacija promenila, pa na bolovanje ide samo onaj ko mora. Radnicima se odsustvo sa radnog mesta po ovom osnovu sve manje isplati, jer poslodavci na one koji često otvaraju bolovanje ne gledaju blagonaklono, a i zarada radnika se umanjuje za 35 odsto, piše Euronews.

I danas ima slučajeva maratonskih bolovanja, od kojih je najduže u Srbiji koje je okončano trajalo čak 9,5 godina, dok jedan radnik još boluje od 2012. godine. U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO) za Euronews Srbija kažu da ipak nema zloupotreba i da su svi koji su odsutni sa radnog mesta zaista i bili bolesni, iako je prošle godine na bolovanju dužem od mesec dana bilo 35. 000 radnika više nego 2019. godine. Broj obolelih prošle godine veći je za oko 14.000 u odnosu na 2020. godinu.

Najčešći dijagnoze zbog kojih su osiguranici na bolovanju dužem od 30 dana su povrede, bolesti mišićno-koštanog sistema, tumori, bolesti sistema krvotoka i duševni poremećaji. U Republičkom fondu napominju da epidemija Kovida 19 nije dovela do promene najčešćih dijagnoza, iako je broj radnika koji su bili na bolovanju dužem od mesec dana povećan.

Prema podacima kojima raspolaže RFZO najduže bolovanje u Srbiji u periodu od 2007. godine do 2022. godine trajalo je 113 meseci, odnosno 9, 5 godina, a dijagnoza je bila hronična mijeloidna leukemija. Najduže bolovanje koje je još u toku počelo je 2012. godine.

"Na bolovanju koje traje godinu dana je trenutno 16 osiguranika, a sva koja traju duže su najčešće zbog maligne bolesti, a u manjem broju slučajeva i zbog bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva", kažu u RFZO.

Profesor medicine dr Petar Bulat, specijalista medicine rada za Euronews Srbija objašnjava da radnik koji tokom 18 meseci bude duže od 12 meseci na bolovanju mora da ide na invalidsku komisiju. To je, smatra, dosta dobar mehanizam zaštite bolovanja.

Kakvih je sve zloupotreba bilo ranije?

Javna je tajna da su mnogi radnici koji žive na selu neretko odlazili na bolovanje da bi obavili radove na njivi. Broj "obolelih" se tako u sezoni setve, žetve ili berbe naglo povećavao. Profesor Petar Bulat kaže da nije isključeno da se to i dalje dešava, ali smatra da je to sada mnogo manje.

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".