SRBIJA IMA ODGOVOR: Ako Priština zatraži prijem u S. Evrope

Juriš na stolice u međunarodnim organizacijama, koje je prilikom sastanka sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom najavio premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti, grubo je kršenje Vašingtonskog sporazuma, što otvara mogućnost našoj strani da odstupi od dogovora postignutog u vreme mandata Donalda Trampa.

Vučić je posle sastanka u Berlinu istakao da će, ukoliko neko ne poštuje Vašingtonski sporazum, i "naše ruke biti odrešene". Kako su i ranije isticali srpski zvaničnici, Beograd neće povući prvi potez, "jer bismo bili proglašeni za provokatore".

Da ovo nije samo Kurtijev istup, već da je reč o sinhornizovanoj operaciji sa Zapadom u koju je Šolc i te kako upućen, smatra diplomata u penziji Zoran Milivojević:

- Ovo je nastojanje da se potvrdi kosovska "državnost" i da se uključi u međunarodne organizacije koje kontroliše Zapad. Pošto politika priznavanja Kosova ne ide, oni žele da ih na mala vrata uključe u međunarodne organizacije. Mi ćemo se suprotstaviti. Ali, ako se to ipak desi, prestaju sve naše obaveze i ograničenja i odrešene su nam ruke. Za pristupanje Savetu Evrope neophodan je pun konsenzus, a imajući u vidu da su Rusiju isključili, dominantno je prisustvo Zapada. Ovo pokazuje da ulazimo u fazu pojačanih aktivnosti da uključe u svoju sferu interesa Kosovo i pitanje BiH u korist evroatlantskih integracija.

Beograd i Priština su u septembru 2020. potpisali u Beloj kući Vašingtonski sporazum, kojim je tzv. Kosovo prihvatilo jednogodišnji moratorijum na traženje članstva u međunarodnim organizacijama. Naša strana se na isti period obavezala da odustane od kampanje za povlačenje priznavanja, kao i od lobiranja kod drugih zemalja da ne priznaju tzv. Kosovo. Iako je rok istekao, američki zvaničnici su isticali da sporazum ostaje na snazi, s tim što u Prištini nijednog trenutka nije postojala dobra volja za poštovanje ovog i bilo kog dokumenta.

Debakl u INTERPOLU i UNESKU

Lažna država Kosovo je već dvaput aplicirala za prijem u Interpol. Tako je 2019. zahtev Prištine bio povučen neposredno pred sednicu Generalne skupštine, a nakon što je najveći broj država članica odlučio da ne glasa "za". Godinu ranije zahtev za prijem u Interpol nije prošao na zasedanju u Dubaiju, iako su bila dva kruga glasanja. Plan da se pridruže Unesku propao je 2015, a 2017. godine Priština je odložila zahtev za prijem.

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".