Izvor:Foto: Nportal

PUT DO PAKLA VODI NAVIŠE: Samice niškog lagera (5. deo)

Izvor: Nportal

25.05.2022.

12:12

U LJUDSKOJ percepciji put do pakla uglavnom vodi naniže. Logor Crveni krst u Nišu pobija takvu teoriju. Unutar njegovih zidina, do pakla se stiže stepenicama naviše, tačnije do potkrovlja, najozloglašenije prostorije niškog lagera. Ona je bila rezervisana za najuticajnije pripadnike pokreta otpora, upijajući njihove urlike tokom ispitivanja

Jeza koju proizvode logorske prostorije o kojima se pisalo u prethodnim tekstovima, neuporediva je sa onom koja podilazi posetioca kada dođe do krajnje tačke lagera. Krajnje u svakom smislu. Tamo gde se okončava obilazak niškog stratišta, neretko su okončavani ljudski životi usled isleđivanja.

Okupacione vlasti su krajem 1942. godine u potkrovlju izgradile dvadeset samica kroz koje je do oslobođenja grada prošlo stotine ljudi. Usled neviđene psiho-fizičke torture, nehumanih higijenskih uslova i smanjene vidljivosti, oni su na zidovima urezivali inicijale i poruke, kao uputstva budućim zatočenicima, ali i kao svedočanstvo slobodnim naraštajima, da nišku golgotu otrgnu od zaborava.

Po dolasku u potkrovlje centralne zgrade, samice se naziru u dve odvojene sobe sa leve i desne strane i numerisane su brojevima od 1 do 20. Sve su zaključane, izuzev jedne koja se nalazi na kraju niza.

Ona se i vizuelno razlikuje od ostalih: umesto klasičnih zatvorskih rešetki, kao što je slučaj sa prethodnim, ispred ove samice postavljena su drvena vrata, sa prozorčetom na koji su pobodene rešetke.

Za razliku od drugih prostorija koje obiluju smernicama, dokumentima i fotografijama, u potkrovlju ih gotovo nema. Očito da je dodatni materijal suvišan. Ambijent potkrovlja dovoljno govori sam za sebe.

BloombergAdria.com

 

Ćud potkrovlja je takva da je svako doba godine izazivalo tegobe zarobljenicima: zimi je bila neviđena hladnoća, leti je bilo nepodnošljivo vruće, na jesen se usled padavina stvarala ogromna vlaga.

Jedino bi proleće moglo da se tretira kao izuzetak u tom kontekstu. No, pod naletima kundaka, palica i čizama, teško je bilo razabrati koje je doba godine.

„U logoru je bilo mnogo zla. Psi su kidisali na ljude i kidali im delove tela tako da je to unosilo strah u logoraše da bi pri izlasku u šetnju trčali kroz krug više zbog straha da na njih ne nasrne pas nego od fizičkog napada nemačkih stražara. U postupcima psa i stražara nije bilo puno razlike. I jedan i drugi, svaki na svoj način, kidali su meso sa živih ljudi“. Ove reči zapisao je jedan od neposrednih svedoka, Vlastimir Vučković.

BloombergAdria.com

 

Ispred nekih samica zakačene su table sa „dešifrovanim“ porukama sa zidina, koje nisu izdržale zub vremena. Prenesene od reči do reči, one lišavaju posetioca bilo kakvog opisivanja. Posebno je su upadljiva ona iz samice broj 11.

„Ostajte ovde, sunce tuđeg neba neđe vas grejat‘ kao što ovo greje – ne da Bog ovakvo grejanje“

„9.7.1944. Kosovsko prokletstvo“

„Ništa slađe od slobode, ovde se to najbolje oseti“

„Niški logor, kućo moja 600 dana, sve izdrža stara garda, tvoj vojvoda Kilibarda“

„Kad ćeš nestati, oj ljudska grobnico, kad ćeš jednom prestati da kratiš život čovečji?“

BloombergAdria.com

 

Po zlu čuveno potkrovlje „gutalo“ je zatočenike do 14. septembra 1944. godine, kada je logor prestao sa radom. Tog dana partizani su uz pomoć savezničkih snaga oslobodili grad na Nišavi.

Nažalost, prilikom povlačenja, Nemci su spalili kompletnu dokumentaciju, što je u posleratnim godinama otežalo identifikaciju i evidenciju žrtava. Do sada je zabeleženo svega 1.910 imena žrtava, a procenjuje se da realna brojka premašuje 10.000. 

Zgrada logora je 1969. godine pretvorena u Memorijalni kompleks „12. februar“. Nažalost, objekat je tokom NATO agresije 1999. pretrpeo oštećenja usled detonacija. Na sreću, ona nisu bila teže prirode.

BloombergAdria.com

 

Izlazak iz centralne zgrade završava se njenim spoljnim obilaskom. Tom prilikom prkimećuju se tragovi metaka na jednom od zidova. Oni ukazuju na neodložne egzekucije koje nisu mogle da čekaju transport na gubilište zvano Bubanj.

Prolaskom kroz kapiju logora u suprotnom smeru, uši para treštanje muzike iz pravca srednjih škola načičkanih pored logora. Valjda kao svojevrsni prkos fabrici smrti...

(KRAJ SERIJALA)

Ovde možete da pročitate prethodne delove serijala o logoru Crveni krst u Nišu. U njima možete da saznate o prvom bekstvu iz logora u Evropijunaštvu Jelene Glavaški, logorskim "obaveštajcima" i sudbini interniraca...

BloombergAdria.com

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".