UPITAN KVALITET: Srbija uvozi svinje hranjene GMO sojom

ZA prva tri meseca ove godine, Srbija je uvezla 9.000 tona smrznutog svinjskog mesa. To je za 4.000 tona više nego prošle godine u isto vreme.

Gledano u novcu, uvoz nam je viši za 10 miliona evra nego što smo platili prošle godine, od januara do aprila. Smrznuto meso najviše uvozimo iz Španije, Mađarske, Nemačke i Hrvatske. Međutim, u mnogim ovim zemljama dozvoljena je ishrana stoke genetički modifikovanom sojinom sačmom. To znači da u Srbiju očigledno stiže meso ovih životinja.

Agroanalitičar Branislav Gulan ističe da je u našoj zemlji, u 2021. godini, stiglo iz EU meso u vrednosti od 64 miliona dolara. Ono što je najporaznije jeste da je to meso od živih svinja, proizvod od GMO ishrane tovljenika.

BloombergAdria.com

Pojedini stručnjaci, međutim, objašnjavaju da to ne bi trebalo da ima nikakav uticaj na samo meso i životinje, ali je šteta što ne koristimo maksimalno to što je Srbija GMO-slobodna. Iako nam za vratom dišu razne evropske i svetske institucije da promenimo domaće zakone po ovom, "gorućem" pitanju. Naročito Svetska trgovinska organizacija, koja nas neće primiti ukoliko ne dozvolimo barem promet GM proizvoda.

- U Srbiji se jede GM meso, jer u zemljama odakle mi uvozimo, naročito u Španiji, stoka se hrani genetički modifikovanom sojinom sačmom - ističe Gulan. - To sve ukazuje da nije baš sjajno stanje u stočarstvu kod nas. Samo u 2021. godini, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, bio je pad broja svinja u Srbiji za 3,9 odsto. U odnosu na desetogodišnji prosek, ta proizvodnja je smanjena za 6,5 procenata.

Procenjuje se da je proizvodnja svinjskog mesa u Srbiji u prvom kvartalu 2022. godine manja za 48,2 odsto u odnosu na isto vreme 2021. godine!

BloombergAdria.com

Sekretar Udruženja za stočarstvo PKS Nenad Budimović kaže da najviše uvozimo svinjskog mesa iz Španije, a da je u Evropi dozvoljena upotreba GM sojine sačme. Naša zemlja ne zna da li je neko i ko je upotrebljava u ishrani životinja.

- U prva tri meseca ove godine uvezli smo 61.000 komada prasadi, a svinjskog mesa u vrednosti od 18,8 miliona evra - govori Budimović. - Proizvode od mesa, trajne i polutrajne, platili smo iz uvoza 18,5 miliona evra. Živi prasići najviše stižu iz Danske i Holandije. Kada je reč o uvoznicima, prerađevine najviše uvoze trgovinski lanci, a meso klaničari za preradu. Prasad uvoze farmeri za dalji tov.

Naša zemlja mora da uvozi, jer inače proizvodimo samo 90 odsto svinja za naše potrebe, tako da nam regularno nedostaje uvek 10 odsto. A naročito sad, kada nemamo dovoljan broj prasadi i krmača.

Prema rečima Gulana, Srbija je od velikog izvoznika, od pre nekoliko decenija, postala uvoznik mesa. Godišnje proizvedemo oko 270.000 tona svinjskog mesa, a po stanovniku trošimo 17 kilograma godišnje. Nekad se desi da bude i oko 330.000 tona mesa, kada nezadovoljni stočari, u znak protesta, pokolju svinje pa budu punije mesare.

(Novosti)

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".