KOSMETSKI LIGNIT PREDNJAČI U EVROPI: Evo šta je problem

Rezerve lignita na Kosovu i Metohiji su među najvećima u svetu, ali bi transport tog uglja ka centralnoj Srbiji bio ozbiljan logistički problem, izjavio je danas profesor Fakulteta tehničkih nauka u Kosovskoj Mitrovici Ivica Jakovljević.

On je podsetio da je predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će za lignit sa KiM ponuditi električnu energiju ili novac i da bi, kaže, moglo da se priča o nekoliko stotina hiljada tona ovog uglja godišnje.

Ukazao je, međutim, da železnica između Obilića i Beograda ne funkcioniše godinama.

Jakovljević tvrdi da bi taj železnički pravac bilo teško uspostaviti u kraćem periodu i ako bi, kako kaže, postojala politička volja.

Za transport 100.000 tona lignita mesečno, na primer, bilo bi potrebno više od 150 kamiona nosivosti od 25-30 tona.

-To je užasan logistički problem i traži podršku, plan i striktnu realizaciju - naveo je Jakovljević.

Razumljivo je, kaže, zainteresovanost za ugalj sa KiM, podseća da je EPS imao jasne razvojne planove na KiM, na bazi tog lignita.

- Zbog obima rezervi ali i ekonomskih efekata, nema ležišta u svetu koje može da parira ležištima na KiM. Dosadašnjom eksploatacijom samo u kosovskom basenu je tek tri posto ukupnih rezervi eksploatisano - istakao je Jakovljević

Podseća da od EPS-ovih nekadašnjih planova da se otvori Južno polje sa proizvodnjom od 20 do 25 miliona tona, što se smatralo dovoljnim za postojeće termolektrane i još dva nova bloka na Kosovu B, kao i za projekat Kosovo C sa snagom od 2.100 megavata - ništa od 1999. godine nije realizovano.

Dodaje da nije realizovan ni EPS-ov plan da se na rezervama metohijskog basena izgradi postrojenje sa još 2.500 megavata.

Podsetio je i da energetskim resursima na KiM upravlja tzv. Kosovska energetska korporacija (KEK) uz značajno učešće međunarodnog faktora.

- Ležišta lignita su jedna od najboljih u Evropi, a peto u svetu. Geološke rezerve su 14,7 milijardi od kojih preko 10 milijardi tona može da se koristi u termoelektranama. Postoje tri basena, kosovski, metohijski i drenički. Izuzetno su povoljni uslovi za eksploataciju i daju ekonomske efekte koji se nigde u svetu ne mogu postići - rekao je Jakovljević.

Danas se, kaže, proizvodi 8-9 miliona tona lignita godišnje, a rezerve su takve da ih ima za od 100 do 200 godina i uz proizvodnju koja bi bila i pet do 10 puta veća u odnosu na trenutnu.

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".