GROBNICA "PLAVIH ŠLEMOVA": Najopasnija misija srpske vojske

Pripadnici Vojske Srbije koji su od decembra prošle godine bili angažovani u sastavu mirovnih snaga Ujedinjenih nacija u Libanu danas su se vratili u Republiku Srbiju nakon uspešnog učešća u ovoj mirovnoj operaciji.

U sastavu kontingenta Vojske Srbije koji je prethodnih sedam meseci bio angažovan u sektoru „Istok“ operacije u Libanu su pešadijska četa iz Druge brigade kopnene vojske, štabni oficiri i pripadnici elementa za nacionalnu podršku.

Oni su prema oceni Ministarstva odbran profesionalno i odgovorno realizovali sve zadatke i tako na najbolji način opravdali ugled srpskog vojnika i Vojske Srbije u međunarodnom okruženju.

BloombergAdria.com

NJih će na dužnostima u ovoj bliskoistočnoj zemlji zameniti pripadnici Vojske Srbije koji su danas otputovali u zonu operacije i koji će narednih šest meseci izvršavati odgovorne zadatke na očuvanju mira.

Vojska Srbije je učešće u mirovnoj operaciji Ujedinjenih nacija u Libanu otpočela 2010. godine upućivanjem pet štabnih oficira, a od tada je broj pripadnika Vojske Srbije u ovoj misiji značajno uvećan. Trenutno u zoni operacije, osim snaga u sektoru „Istok“, Vojska Srbije angažuje i vod za zaštitu snaga u sastavu italijanskog kontingenta u sektoru „Zapad“, naslonjenog na Sredozemno more.

Kontingent Vojske Srbije u ovoj zemlji trenutno broji 177 pripadnika, što ga čini petnaestim po veličini unutar mirovne misije Ujedinjenih nacija u ovoj zemlji i najvećim u svim mirovnim operacijama u kojima učestvuje naša država.

Preciznosti radi, Srbija je u Liban poslala više "plavih šlemova" čak i od Nemačke (65), Holandije (1) i Grčke (135).

SPECIFIČNOSTI SLUŽBOVANJA U LIBANU

Mirovna misija u Libanu jedna je od najrizičnijih na planeti. Od momenta uspostavljanja 1978. godine do danas u ovoj azijskoj zemlji poginulo je 315 pripadnika mirovnih snaga, usled česte obnove tenzija i pograničnih incidenata na izraelsko-libanskoj granici.

Povod za dolazak "plavih šlemova" bio je iscrpljujući građanski rat (1975-1990) podstaknut brojnim faktorima: verskim razlikama, promenom demografske slike Libana (priliv palestinskih izbeglica), ali i uplitanjem Izraela Sirije, Irana i Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO).

BloombergAdria.com

Okidač za dolazak mirovnih snaga bila je izraelska invazija na ovu zemlju marta 1978. godine pod kodnim nazivom "Operacija Litani". Nakon što je Savet bezbednosti UN-a usvojio rezolucije 425 i 426, izraelske trupe su se povukle, a mirovne snage su prvi put dobile mandat u bliskoistočnoj zemlji.

BloombergAdria.com

Četiri godine kasnije usledila je druga izraelska invazija uperena protiv pripadnika PLO stacioniranih u Libanu. Pretposlednju deceniju 20. veka u ovom delu Azije obeležila je radikalizacija dela stanovništva i serija terorističkih napada, što je bila uvertira za formiranje Hezbolaha, militantne organizacije pod uticajem iranskih vojnih, obaveštajnih i političkih krugova.

BloombergAdria.com

Nakon turbulentnih godina, izraelske snage su se povukle 2000. godine. Libansko tlo nažalost nije dugo mirovalo. Već 2006. godine izraelska vojska ponovo je prešla granicu i umarširala na jug Libana, dejstvujući sa kopna mora i vazduha po položajima Hezbolaha, ali i civilnim objektima.

U bespoštednoj razmeni vatre rakete su padale i po naseljenim mestima na severu Izraela. Gvozdena kiša nije zaobišla ni objekte mirovnih snaga, što je potvrdilo tvrdnju o Libanu kao jednoj od najrizičnijih mirovnih misija na planeti.

Tokom višedecenijskih previranja u ovom delu planete, najviše mirovnjaka izgubili su Irska (47), Francuska (37), Fidži (35) i Gana (31). Na sreću, srpski kontingent za 12 godina službovanja nije imao gubitaka.

 

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".