TUGA: O unucima Milića Vukašinovića brine socijalna služba
07.07.2022.
09:18
POZNATI pevač Milić Vukašinović iskreno je govorio o svom životu na rok sceni, rijaliti učestvovanju i smrti ćerke.
Na sceni ste bukvalno od malih nogu. Ipak, možete li da izdvojite neki poseban trenutak u karijeri?
– U Londonu sam početkom osamdesetih nosio demo-snimke svojih pesama na engleskom i jedna od najjačih izdavačkih kuća je htela da mi izda dva singla, a posle toga i celi album, ali pošto sam tada imao mnogo para zarađenih od narodne muzike, više mi je u glavi bilo opijanje, razvrat i blud nego ozbiljno bavljenje muzikom, te sam im zatražio neku nenormalnu cifru da bih ih odbio. Međutim, oni mi kažu da dođem sutra u 10 ujutru da preciziramo dogovor, a pošto sam pio do šest ujutru, kad mi je zazvonio alarm, isključio sam ga i izgovorio legendarnu rečenicu: ''Je*o svjetsku slavu kad moram ustajat u osam ujutru''. Istog dana sam se avionom vratio kući u Sarajevo. Autor ste nekih od antologijskih narodnih pesama.
Bili ste i rijaliti učesnik. Da li biste ušli u narednu sezonu ''Zadruge'' ili neki drugi rijaliti?
– Ne bih više ulazio ni u jedan rijaliti, mislim da sam se dovoljno iskazao u tom formatu. To se pamti dan-danas i još uvek gleda na Jutjubu.
Pričalo se i pisalo da ste na rubu egzistencije. Ima li tu istine ili su to čaršijski tračevi?
– Pa taj rub egzistencije je jako pokretljiv, nekad je na ivici, a nekad na marici. Ha-haha… Ja sam velike pare zaradio od muzike, i to najviše od narodne muzike, ali je moje pravilo bilo da su pare, kao i penis, ako je u gaćama – po*eri ga. Tako sam pare besomučno trošio na alkohol, razvrat i blud, misleći da će me sreća uvek služiti i da će moji hitovi uvek biti najveći. Danas uglavnom živim od autorskih honorara za svoje hitove, a i sviram sa grupom tamo gde ima publike koja voli teški rok.
Prošle su četiri godine od smrti vaše ćerke. Može li vreme da ublaži bol ili nikad nije lakše, već samo naviknemo da živimo s tim?
– Kad ti umre rođeno dete, ona nit tvog blistavog, ispunjenog i radosnog života se prekine i nikad više ta nit ne može biti onakva kakva je bila pre nego što se prekinula.
Pronalazite li utehu u njenoj deci, vašim unucima?
– Nažalost, moji unuci su oduzeti od roditelja i socijalna služba brine o njima u Kinder selu, kako se zove tamo gde su smešteni. NJihov otac, bivši muž moje pokojne ćerke, podneo je zahtev da ih uzme i dozvoliće mu kad se potpuno skine sa droge i opijata, što se još uvek nije desilo. Sve dok postoji njegov zahtev kao oca, ja ne mogu da podnesem zahtev da ih uzmem da žive sa mnom, tako da ih viđam povremeno kada sam u Sarajevu, što je, naravno, vrlo kratko i nedovoljno.
(Objektiv)
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".