NEMCI STRAHUJU ZBOG SEVERNOG TOKA 1: "Svaki scenario moguć"

Najvažniji gasovod kojim se dostavlja ruski gas Nemačkoj, Severni tok 1, zbog remonta od sutra, kako je ranije najavio operater, neće raditi, što povećava strepnju u Nemačkoj da bi to mogao značiti potpuno „zavrtanje slavine“.

Ministar privrede Robert Habek izrazio je strah da Rusija i nakon remonta neće više isporučivati gas.

Radovi će trajati 10 dana, do 21.jula, pa tokom remonta više neće biti isporuka gasa iz Rusije Nemačkoj.

Rusija je već u junu značajno smanjila količine koje isporučuje zapadnoj Evropi, uz obrazloženje problema zbog nedostajuće turbine.

Prema podacima Savezne agencije za mreže, Nemačka trenutno dobija svega oko 40 odsto gasa preko Severnog toka.

I preko drugih gasovoda je Nemačka dobijala manje količine gasa.

Vlasti u Berlinu polaze od toga da bi isključenje Severnog toka 1 moglo trajati duže nego što je najavljeno, možda i do dve nedelje.

Međutim, od produženja remonta veći je strah da bi Severni tok i nakon radova mogao ostati bez gasa.

Nemački vicekancelar i ministar privrede Habek rekao je da očekuje i najgori scenario.

"Sve je moguće, sve se može dogoditi. Može biti da će biti isporučivano više gasa, više nego ranije, ali može doći i do potpune obustave isporuka", podvukao je on.

Taj strah deli i nemačka industrija, pre svega hemijska i farmaceutska, koja je veliki potrošač energije.

Direktor VCI Volfgang Grose Entrup rekao je da se industrija priprema za smanjenje ili čak obustavu isporuka.

Prema njegovim rečima, najpre bi probleme osetile kompanije na jugu i jugoistoku Nemačke zbog sistema gasovoda, dok bi sever i zapad mogao da se jednostavnije snabdeva preko luka.

U velikim kompanijama kao što su BASF, Merck ili TisenKrup u toku su pripreme za vanrednu situaciju.

Iz TisenKrupa poručuju da su mogućnosti da se štedi gas u proizvodnji gotovo minimalne.

Ograničenja u snabdevanju gasom, kažu, značila bi i ogranicenja u proizvodnji.

Sve više nemačkih gradova je uspostavilo krizne štabove i razvija planove za vanrednu situaciju.

Ti planovi predviđaju i uspostavljanje hala u kojima bi građani, koji sebi ne mogu više da priušte plaćanje grejanja, mogli da se greju.
 

- Pripremamo se za jesen i zimu na sva moguća scenarija - istakla je gradonačelnica Ludvigshafena Juta Štajnruk.

Taj grad je za centralnu halu za grejanje građana planirao dvoranu "Fridrih Ebert".

Ta dvorana, koja je korišćena za izložbe, sportska takmičenja i slično, tokom pandemije bila je preuređena u centar za vakcinaciju, a ako bude potrebno, biće hala za grejenja svima koji nemaju pare da plaćaju grejanje svojih domova.

I gradovi Nojštat, Frankental i Landau planiraju takva "kolektivna grejanja".

Pored toga, ti gradovi planiraju štednju energije isključenjem osvetljenja u javnim zgradama ili noću, čak i semafora.
 

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".