IVANA RADOVANOVIĆ: ''Čovek je nosilac božanskog lika''
11.07.2022.
21:40
MLADA perspektivna slikara Ivana Radovanović nedavno je imala izložbu slika na kojima preispituje čoveka današnjice kome su poljuljani temelji. Ona je okrenuta biblijskoj tematici, a žensku figuru je izabrala kao alegoriju kojom prikazuje tananost i mekoću. Sam naziv izložbe ''Tiha svetlost'' govori o čoveku kao nosiocu božanskog lika.
Koristiš biblijske motive. Šta za tebe predstavlja mir? Da li je današnji čovek u ovom trenutku zaboravio na umerenost i sve one vrline koje se spominju u Svetom pismu?
Mir je savršenstvo. Božanski impuls. Kao što ljubav čine žrtva i odricanje, tako i mir zahteva odricanje od spoljašnjih razornih uticaja. Tamo gde postoji konstantno ''ispunjavanje sebe'' zadovoljavanjem pukih konzumerističkih potreba i praćenje ''trendova'' i gde vrišti halapljivost za sticanjem, ne može biti govora o miru. Era simulakruma i simulacije preobiluje informacijama i nasladama. Mora se napraviti razlika između podmirenog i ugodnog stila života i unutrašnjeg mira. Smatram da je brzina ta koja uslovaljava ili bolje reći podstiče rastrojstvo i nemir.
Kako izgleda idila duše, a kako krah na tvojim slikama? Kada možemo reći da je mlada duša ostarila i može li duša umetnika ostariti rano (mislimo na trenutnu situaciju, savemene događaje)?
Idila se može naslutiti kroz sinergiju vedrog pogleda i propratnih elemenata ili osećaja tihe nade. Krah je samo privremen, naslućivan uzastopno ponavljajućim simbolima.Mlada duša ostari kada se ugasi ona razdragana detinja živost. Igrom umetnik boji stvarnost. Nekad je ta igra ozbiljna, ponekad šašava i nestašna. Sve dok postoji stvaralački naboj uprkos upodobljavanju određenim trendovima postoji i iskrena umetnost. Lagodnost nije preduslov za pravu umetnost.
Kojim likovnim sredstvima se služiš da bi predstavila alegoriju?
Alegorija je, kao što se da naslutiti, spona svih simbola i njihovih preoblikovanja. Upravo taj razgranati sistem predstavlja neiscrpnu riznicu moralnih i duhovnih načela, očuvanja što sopstvenog tako i kolektivnog identiteta. Najpre zamislim prostor koji popunjavam ritmom boja i oblika. Prostor je uglavnom nedefinisan ukoliko ističem figuru u prvi plan s obzirom da akcenat stavljam na raspoloženje koje slika nosi. Odnos i raspored igraju krucijalnu ulogu.
Po čemu se razlikuju današnje serije tvojih radova u odnosu na prošle serije radova?
Kada umetnik može reći da je dostojan pominjanja u likovnom svetu?
Razlikuju se u izbegavanju prikazivanja savremenih očitavajućih vrednosti u prvi plan slike. Akcenat je stavljen na psihološku stranu ličnosti kao i na opširno sagledavanje koje nije usko ograničeno na savremeni momenat.
Različiti su kriterijumi poimanja dostojnosti. Svačije delo zaslužuje da ugleda ''svetlost dana''. Možda je od presudnog značaja upravo svežina koju unosi u ustaljen poredak. Kontinuiran rad daje rezultate ali i iskrenost koja je očevidna u delima.
Da li je naracija u slikarstvu poželjna i u kojim momentima? Gde osećaš više slobodu, na minijturama ili na platnu većeg formata?
Prvo treba preispitati ko nameće pravila poželjnog i nepoželjnog. U prirodi umetničkog dela jeste da je ono interaktivno, da ostavlja određen utisak na nas ili nas apsolutno ne dotiče sadržina. Splet simbola nije nužno ''narativno i negativno''. Podstaknuti na razmišljanje je ključ umetničkog dela. Sloboda je širina. Samim tim moja ljubav su velika platna. Puls života u jednoj takvoj slici dovoljan je da uvuče posmatrača u svoj duboki svet.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".