TRAGIČNA SUDBINA BRAĆE LAKOVIĆ: Svi smo voleli ove glumce

Dragan Laković obeležio je detinjstvo i mladost mnogih generacija. Ostvario je i značajan glumački opus, pre svega, u mjuziklima Pozorišta na Terazijama, među kojima su: Moja ljupka dama, Večiti student, Put oko sveta, Cigani lete u nebo i Čovek od La Manče.

Ostaje upamćen ne samo po ulogama koje je ostvario u teatru, već i u mnogim filmovima, televizijskim serijama, kao i programima radija i televizije, kao što su "Bolji život", "Kamiondžije", "Majstori, majstori", "Balkanski špijun", "Sivi dom", "Dom za vešanje", "Boj na Kosovu" i mnoge druge.

BloombergAdria.com

Nezaboravne ostaju kreacije Dragana Lakovića u legendarnim televizijskim emisijama za decu: Na slovo na slovo, Deco, pevajte sa nama i Laku noć, deco. Uz dečje pesme koje je snimio sa horom Kolibri odrastaju i današnji klinci.

Dragan Laković preminuo je 31. maja 1990. u svom domu, kao voljen suprug, otac, prijatelj i kolega. Kružile su o njemu i urbane legenede da je bio beskućnik, te da su ga pronašli mrtvog u vozu koji je putovao na relaciji Beograd – Bar, ali te priče nisu bile istinite.

Zvanična verzija priče je da je Dragan Laković preminuo iznenada u svom stanu od infarkta spremajući se za predstavu koju je trebalo da igra tog dana.

Pošto se na Internetu pojavila potresna priča da je Laković umro kao beskućnik 31. maja 1990. godine u vozu u koji je ušao na Železničkoj stanici u Beogradu da bi se malo odmorio, oglasila se njegova ćerka LJiljana.

“Preminuo je 31. maja 1990. u svom domu, kao voljen suprug, otac, prijatelj i kolega. Ne razumem da neko posle 24 godine vređa mrtvog čoveka, a time i porodicu i prijatelje, kolege, pozorište u kome je do poslednjeg dana radio. Ne želim da se spuštam na nivo čaršijskih urbanih legendi”, rekla je svojevremeno LJiljana Laković.

Draganov brat blizanac, takođe veliki filmski i pozorišni glumac, Predrag Pepi Laković bio je pet minuta stariji, a umro je 9. septembra 1997.

Predrag nas je napustio 1997. godine, kada se udavio na Mrtvoj Tisi kod Čuruga, gde je imao vikendicu na Bisernom ostrvu, na kojoj je provodio dosta vremena. Pojedini mediji su tada preneli da je ostala misterija da li je Pepi svojevoljno odlučio da ga voda odnese ili je u pitanju nesrećan slučaj.

Bio je veliki boem, individualac, samotnjak, povučeni sanjar, zamišljeni pecaroš… Upisao je na desetine uloga, a publika ga najbolje pamti po ulozi Koste Pavlovića iz “Boljeg života”, urnebesnog ujaka iz Pariza Emilije Popadić.

Poslednja uloga mu je bila u filmu Emira Kusturice “Crna mačka, beli mačor”.

Tu je tumačio rasejanog matičara. Nažalost, poslednju ulogu nije završio – iste godine, 9. septembra, tragično je stradao na Tisi.

(Stil)