BORBA SA KOVIDOM: Ovo se dešava u vašem telu po danima
22.07.2022.
11:34
DVE i po godine od početka pandemije, kovid-19 infekcije ponovo rastu u raznim delovima sveta.
Podstaknuti dvema novim brzo širećim podvarijantama omikrona (BA.4 i BA.5) i popuštanjem sigurnosnih mera, ovaj talas otvara nova pitanja o prenosu i uticaju korona virusa na naša tela.
Pogledajmo šta kovid-19 radi vašem telu i šta se dešava svaki dan posle prvog kontakta sa patogenom.
Važno je napomenuti da je sledeći vremenski okvir prosečna procena zasnovana na informacijama objavljenim u naučnim studijama koje su pregledale međunarodne zdravstvene agencije.
Dan 0: infekcija
Infekcija počinje posle bliskog kontakta sa nekim ko je već zaražen virusom korona.
Kada osoba priča, peva, kašlje ili kija, oslobađaju se sitne kapljice pljuvačke koje nose čestice kovida-19.
Količina virusa značajno varira.
- Neke osobe imaju manje opterećenje - oko 10.000 virusnih kopija po mililitru pljuvačke - kaže virolog Hoze Eduardo Levi.
- Ali prosečno opterećenje se kreće od 10.000 do milion čestica, a videli smo ljude koji nose do milijardu virusnih kopija po mililitru - kaže stručnjak, istraživač sa Instituta za tropsku medicinu na Univerzitetu u Sao Paulu.
Ove sićušne zaražene kapljice mogu biti usmerene direktno u naše lice ili ostati u međuprostoru, „lutajući" u vazduhu nekoliko minuta ili čak sati.
Ova dinamika podseća na dim cigarete u prostoriji.
U zavisnosti od cirkulacije vazduha na svakom mestu, ljudi bi mogli da udišu ove aerosole dok dišu.
Tada zapravo počinje proces infekcije.
SARS-KoV-2 koristi šiljasti protein, koji pokriva spoljašnju površinu virusa korona, da se poveže sa ćelijskim receptorima u sluzokoži nosa, usta i očiju.
Od tog trenutka, virus napada ćeliju i koristi biološku mašineriju da stalno stvara sopstvene kopije.
- Ovaj proces replikacije proizvodi od 100 do 1.000 novih virusa u jednoj ćeliji - procenjuje Levi.
- Ovaj broj je toliko visok da ćelija ne može da se nosi sa njim. Nakon što ćelija pukne i umre, ovi virusi se oslobađaju i ponoviće isti proces u susednim ćelijama.
Ova masivna replikacija je takođe povezana sa naletom novih varijanti.
Nisu sve kopije iste i neke mogu imati važne genetske mutacije.
Ako ova promena u genomu predstavlja prednost za virus, ona otvara vrata za nove vrste zabrinutosti kao što su već poznate alfa, beta, gama, delta i omikron varijante.
Dan 1, 2. i 3: inkubacija
Pošto 2 SARS-KoV-2 uspe da napadne prve ćelije našeg tela, sledeći korak je proširenje polja delovanja.
Kako svaka napadnuta ćelija oslobađa hiljade kopija, virus dalje napreduje u organizmu.
Ovaj period tihe evolucije, u kojem se prisustvo virusa ne može otkriti, poznato je kao inkubacija.
- Primetili smo da se vreme inkubacije novih varijanti smanjilo - kaže virusolog Anderson F. Brito, naučni istraživač na Institutu Todos pela Saúde u Brazilu.
Prema izveštaju Agencije za zdravstvenu bezbednost Velike Britanije, period inkubacije alfa varijante je u proseku trajao od pet do šest dana.
U talasu delta varijante, ovaj prozor je pao na četiri dana.
Sa omikronom, prosečan period između virusne invazije i pojave simptoma je dodatno smanjen na tri dana.
Drugim rečima: dok je nekada bilo potrebno skoro nedelju dana da se pojave tipični znaci kovida, sada se to može dogoditi skoro preko noći.
Ali vreme inkubacije može da varira: u nekim slučajevima simptomi se prvi put pojavljuju čak 14 dana nakon prvog kontakta sa virusom.
Dani 4. do 14: početak i evolucija simptoma
Kako virus napreduje kroz gornje disajne puteve (nos, usta i grlo), on na kraju privlači pažnju našeg imunološkog sistema, koji pokreće kontranapad.
Prva linija odbrane uključuje ćelije kao što su neutrofili, monociti i takozvane „prirodne ubice", kao što je detaljno navedeno u članku koji su 2021. objavila dva istraživača u Univerzitetskoj bolnici Žeđijang u Kini.
Vremenom, druge imunološke jedinice dolaze u igru, kao što su T limfociti, koji koordiniraju organizovaniji odgovor na virusnu invaziju i B limfociti, koji oslobađaju antitela.
Simptomi kovida se kod nekih ljudi javljaju upravo kao rezultat ove imunološke reakcije: curenje iz nosa, kašalj, groznica i grlobolja su istovremeni pokušaji da se virus eliminiše iz tela i efekat tolikog broja ćelija koje neprekidno rade.
Ali koliko dugo ovi simptomi traju?
- To mnogo zavisi od pojedinca. Postoje ljudi sa malo simptoma koji su se posle četiri ili pet dana već oporavili. Drugima je potrebno više vremena - kaže specijalista za zarazne bolesti i virusolog Nensi Belei, profesorka na Univerzitetu u Sao Paulu.
- Sve u svemu, najgori simptomi, kao što su bol u grlu i groznica, obično traju oko tri dana - procenjuje Beleijeva, koja je takođe član Brazilskog društva za infektivne bolesti (SBI).
- Posle ovog perioda, blaži efekti, kao što su curenje iz nosa i kašalj, može trajati sedam do deset dana - kaže ona.
U ovoj fazi, važno je ostati u izolaciji i ograničiti kontakt sa drugima koliko god je to moguće.
Ako treba da izađete ili komunicirate sa drugima, dobra maska može da spreči širenje virusa.
Sa kolektivne tačke gledišta, ostanak u izolaciji je od suštinskog značaja za presecanje lanca prenošenja virusa u zajednici i kontrolu porasta slučajeva.
Odmaranje i održavanje dobre hidratacije ključni su za dobar oporavak i davanje vremena telu da se oporavi.
Lekovi za ublažavanje groznice i bolova takođe mogu pomoći.
- Ako posle 72 sata od pojave simptoma nemate daha ili vaša temperatura ne prestane, preporučuje se da potražite medicinsku pomoć - kaže Beleijeva.
Ova poruka je još važnija za starije osobe, pacijente sa hroničnim bolestima ili one sa narušenim imunim sistemom.
Dan 15. pa nadalje: kraj (ili početak dugih simptoma kovida)
Posle otprilike dve nedelje od prvog kontakta sa virusom korona, imuni sistem obično „pobeđuje u bitki" i zaustavlja proces replikacije i uništavanja ćelija.
Ova pobeda je potpomognuta vakcinama jer vakcine omogućavaju da se odbrana tela bezbedno „obuči" da se bori sa patogenom čak i pre nego što dođe u kontakt sa njim.
U nekim slučajevima, nažalost, virus uspeva da dođe do vitalnih organa (kao što su pluća), što dovodi do ozbiljnih inflamatornih stanja.
Ove situacije obično zahtevaju hitnu pomoć i predstavljaju povećan rizik od smrti.
Međutim, čak i za pacijente koji su se dobro oporavili, postoji rizik od dugog kovida, sa simptomima koji traju mesecima (ili čak godinama).
Iako je ovo područje još okruženo neizvesnošću, američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) procenjuju da do 13,3 odsto ljudi sa kovidom ima dugotrajne simptome mesec dana ili više.
Oko 2,5 odsto prijavljuje probleme najmanje tri meseca.
Takođe prema CDC-u, više od 30 odsto pacijenata sa kovidom-19 koji su morali da odu u bolnicu i dalje doživljavaju nelagodnost nakon šest meseci, u rasponu od umora i problema sa disanjem, do anksioznosti i bolova u zglobovima.
CDC kaže da radi na boljem razumevanju post-kovid iskustava i zašto se dešavaju, među kojima i i pitanje zašto su neke grupe neproporcionalno pogođene.
(BBC)
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".