MIŠIĆEV USPON: Čin generala, osveta Kosova i britak jezik

Početak 20. veka stavio je četvrti rat na pleća Živojina Mišića. U trenutku objave ratne proklamacije Turskoj (Prvi balkanski rat), Žuća je u činu pukovnika bio desna ruka generala Radomira Putnika.

Nacionalni naboj među stanovništvom bio je na vrhuncu tih dana. Srbi su se euforično prijavljivali u regrutne centre kako bi oslobodili svoju braću na južnim teritorijama i osvetili Kosovo, zavet star pet vekova.

U takvim okolnostima za mnoga vojnosposobna lica nije bilo dovoljno oružja. Mobilizacija je rezultirala formiranjem tri armije koje su se oktobra 1912. sjurile ka Vardaru.

BloombergAdria.com

Turske snage koje su bile iznenađene brzinom mobilizacije, grupisale su glavninu svojih snaga kod Kumanova. Nije im pomoglo ni iskustvo  nemačkog generala Kolmara fon der Golca koji ih je pripremao za rat.

Kraljev ukaz i kritika budućih vojvoda

Odsudne borbe započele su 23. oktobra. Za to vreme u Vrhovnoj komandi je vladalo nezadovoljstvo delovanjem Treće armije i njenim komandantom generalom Božidarom Jankovićem. Po oslobođenju Kosova i Prištine, njegova armija je napravila dan pauze.

Mišić je takav postupak žestoko kritikovao rekavši da je trebalo odmah da hita ka Skoplju, umesto što organizuje svečane litije u čast osvećenog Kosova.

Kritika nije bio pošteđen ni general Stepa Stepanović, kome je zamereno da njegova Timočka divizija nije forsirala pokret ka Kumanovu. 

BloombergAdria.com

Nakon što su do turskih snaga doprle vesti da su Srbi oslobodili Kosovo, počela su masovna dezertiranja. Srpske snage su na Zebrnjaku razbile turske linije, zarobivši na hiljade vojnika Zeki Paše, čime je okončana jedna od odsudnih bitaka Prvog balkanskog rata.

Po okončanju bitke, kralj Petar Karađorđević stigao je u Skoplje potpisavši ukaz kojim se pukovnik Mišić proizvodi u čin generala, a njegov nadređeni, Radomir Putnik u čin vojvode.

Razbijene turske snage povukle su se na poslednje značajnije uporište – Bitolj. I na ovom delu fronta do izražaja je došao poslovično britak jezik Živojina Mišića.

Na meti Putnikovog pomoćnika našao se i komandant Prve armije, general Petar Bojović. Zbog prevelike udaljenosti između štaba Prve armije i fronta došlo je do razmene teških reči između budućih vojvoda.

BloombergAdria.com

-Gde si ti video da štab armije komanduje trupama u napad na tako važne položaje sa daljine od oko 45 km? Štab armije treba da je na tolikom i takvom udaljenju od svojih trupa, odakle može, tako reći, da oseća njihov dah – ljutito je rekao Mišić u telefonsku slušalicu.

Bojović mu nije zaboravio takve reči. Po oslobađanju Bitolja načelnik Prve armije podneo je pismeni raport njenom komandantu, regentu Aleksandru Karađorđevižću uz obrazloženje da ga je Mišić omalovažavao, što je mogao da čuje svaki telegrafista.

Regent je tražio od vojvode Putnika adekvatne sankcije, no iskusni oficir je odbio ovaj predlog, rekavši Mišiću da zaboravi čitavu stvar.

Nezahvalni prijatelj sa Akademije

Srpske snage nastavile su da gone rasutog neprijatelja preko Albanije. Tokom tamošnjih dejstava krajem januara 1913. godine, Mišić je zamolio vojvodu Putnika da njegovom klasnom drugu pukovnimu Damjanu Popoviću poveri komandu nad nekom jedinicom.

Predlog je prihvaćen i Popović je preuzeo komandu nad novoformiranim Primorskim trupama. One su preuzele slabo pripremljen napad na Brdicu kod Skadra, koji je propao usled velikih gubitaka.

Novine su žestoko kritikovale ovu akciju, a Popović je neosnovano okrivio Mišića kao inspiratora kritičkih tekstova na njegov račun.

BloombergAdria.com

Primirje sa Turskom zaključeno je 30. maja 1913. godine sklapanjem Londonskog mira. Pod snažnim pritiskom Austrougarske i pretnjom ratom, srpske trupe bile su primorane da napuste Albaniju, čime je Srbija ostala uskraćena za morsku obalu. Albanija je pod tutorstvom Dvojne monarhije prvi put međunarodno priznata kao nezavisna država.

Srbija je uvećala svoju teritoriju za Sandžak, Kosovo i čitavu Vardarsku Makedoniju, a populaciju za 1,3 miliona stanovnika. Odredbe mirovnog sporazuma proizvele su mnoge nesuglasice.

Goruća je bila ona između Srbije i Bugarske u vezi sa makedonskim pitanjem. Nezadovoljni podelom oslobođenih teritorija, Bugari su vrebali prilikuda revidiraju novi teritorijalni poredak na najpodmukliji mogući način – napadom bez objave rata...

(Nastaviće se)

Prethodne tekstove serijala o Živojinu Mišiću možete pročitati OVDE

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".