"DOSTA LAŽI!" Kako zaista izgleda raditi na kruzeru

O tome svedoči pismo čoveka koji je želeo da ostane anoniman, upućeno redakciji "Kurira", čija je namera bila da prenese svoje iskustvo svima koji bi olako pristali na takav posao podeli svoja iskustva.

"Vreme je da se jednom za sva vremena stane u kraj notornim lažima koje kruže u medijima, na raznim portalima i blogovima u kojem predstavnici agencija prikazuju rad na brodu (kruzerima) kao "američki san", posebno u današnje vreme gde je veliki broj nezaposlenih ljudi.

LJudi nemaju posla pa daj šta daš, bolje išta nego ništa. Pogotovo ako imaš porodicu, ženu i troje dece. Kako sve to funkcioniše? Rekla-kazala. Tako smo svi mi pošli da radimo na brodu, više-manje. Bilo da smo čuli od bliskih poznanika ili smo pročitali na internetu kako je kruzer obećana zemlja i savršeni posao. Naravno, to je daleko od činjenice. Ukoliko kontaktirate agenciju za željeni posao vrlo verovatno će Vam biti ponuđeno mesto Assistant Waitera (pomoćnog konobara) ili Stateroom Stewarda (sobar/sobarica). Neku malo veću poziciju skoro je i nemoguće dobiti osim ako se zaista ne istaknete od svih kandidata ili imate preporuke od predsednika države. Ostale načine neću ni da spominjem.

Naravno oni će vam reći kako će plata biti od 792 do 1.187 evra. Kako vrlo brzo možete napredovati, kako ćete obići celi svet, kako ćete nakon nekoliko ugovora kupiti auto, kuću, stan. Rešiti kredite, vratiti sve dugove i živeti sretno do kraja života. Da, to se može pronaći u dečjim slikovnicama i bajkama. Vau! Nemoguće je l' da? To je ono što privuče svaku osobu. Novac! Hteli mi to priznati ili ne svi radimo za novac, ne radimo zato što moramo, ne trpimo nemogućeg šefa jer hocemo. Jednostavno moramo! Smešno je što se piše čak i tragikomično, teška navlakuša! Naravno kao i u svakom poslu ima lepih momenata i onih loših. Ajde da krenemo od onih lepih strana.

Radićete na brodu, upoznati mnogo ljudi različitih nacionalnosti i godina. Videćete mesta o kojima ste sanjali. Kupićete sebi sve što niste mogli. Laptop, Ajfon 7, tablet, robu itd... Bićete u crew baru gde alkoholno piće možete popiti za 120 dinara! Da verovali ili ne 120 dinara (malo više od 1 evra). Smešna cena. Častićete sve oko sebe jer možete, napićete se, otići u kabinu i videti da ste potrošili samo 1600 dinara. Kako lepo zvuči?! Kada Vas budu pitali kako Vam je Vi ćete reći da je savršeno, da je ok, ima posla ali ništa toliko da je nemoguće izdržati. Postavljaćete slike na Fejsbuku, Instagramu, Tviteru, svi će Vam lajkovati. 50 lajkova po slici i Vama će to dati dodatnu motivaciju za dalji rad.

BloombergAdria.com

Poslaćete novac kući, pomoći svojoj porodici koja će lepo ili solidno živeti dok se vi topite na brodu. Neko će Vas mrzeti, neko će biti srećan radi Vas. Niko ne želi priznati da mu je loše. Da ne bi bila ona stara sam pao, sam se ubio. Ili: "Eto vidiš rekao sam ti". Pa se osećamo mizerno.

Pozadina pozitivne priče. Nije sve onako kako izgleda. Letite na drugi deo sveta (12-14sati) sami, ne znate gde dolazite, kako će Vam biti. Hiljade pitanja u glavi. Nemate nikog svoga, makar i poznanika onog što ne volite pa da sada sedne s Vama da popriča "selo bi kao budali šamar". Plačete jer ostavljate one koje volite, mamu, tatu, brata, sestru, ženu, ljubavnicu ljubavnika. Kada dođete na brod tu nastaje opštii haos. Dođete u MSA (ljudi koji bi Vam trebali biti od pomoći za svu papirologiju i dalja uputstva) sve što dobijete je ključ od kabine i kažu Vam kome se trebate javiti za potpisivanje ugovora. MSA Vam kaže da idete u CTC da potpišete ugovor nakon toga u Storage room room po robu. Nakon toga brate dragi snalazi se sam. Jer ne znaš gde je Starboard side a gde Port side.

Brod ima 12 ili 14 ili manje paluba, a ti ne znaš gde ti je glava, a ne kabina. Zovi menadžera da kažeš da si na brodu da te uputi dalje. Šta je MSA, CTC, Storage. Starboard i Port side??? A tek odakle mi broj telefona od menadžera? Odgovora nema. Snalazi se. Pitaj nekoga. Oni što su tu prvi ugovor na brodu tek 2-3 meseca gledaju te kao vanzemaljca jer su zaboravili da su i oni nekada bili tu prvi dan. Neki će pomoći. Većinom jadni ljudi lete kao muva bez glave i rade svoj posao.

Kad dođete u kabinu od šoka ne znate da li bi išli kući ili ostali. A gde ćeš kući kad si tu došao. Nije ti dom 2 sata vožnje od posla. Budi srećan da ne naletiš na smrdljivu kabinu u kojoj ti se cimer nije okupao od prošlog meseca.

Veličina kabine? Opisati se ne može. Krevet veličine tela, (ako si 1.80m) širine tvog tela tj. kukova. Pa spavaj dragi brate. Nema okretanja tokom noći kao kod kuće da se 'razvališ' po krevetu. Prvi dan počinje odmah da se radi. Nema odmora dok traje obnova. Ovisi koji je department uglavnom niže rangirani departmenti počinju odmah raditi. Daju Vam zadatke. I još se čude kako ne znaš?? Oprosti pao sam sa Marsa pre par sati. Odakle da znam?

"Ne d’o dragi Bog da pređeš tu prokletu crvenu ili žutu liniju"

Nakon prvog dana pri tome ste još u šoku šta, gde, kako. 4.000 putnika i 1.000 zaposlenih. Ideš da spavaš. Poviše tebe je cimer doveo neku Filipinku s kojom znate šta radi pa ne možeš zaspati do ujutro. Uzmeš cigare i odeš na palubu da ih ne slušaš. 03.30 je ujutro a ti počinješ da radiš za 2 sata. Pušiti možete samo na jednoj strani broda, na označenom mestu. Ne do dragi Bog da pređeš tu prokletu crvenu ili žutu liniju. Ako Vas vidi osiguranje dobićete opomenu. Pa sutra idite kod nadređenog da Vas grdi zašto ste prešli liniju? Budi srećan da prođeš sa opomenom - usmenom. Odlično, zar ne? Da li je potrebno spominjati da je hrana svakih nedelju dana ista?! Pa jedi care moj. Riže ima za izvoz. Čekas Novu godinu ili Božić da promene hranu i stave nesto novo, nešto drugačije. Vas 150 stoji u liniji i čeka da uzme hranu. Slično kao u zatvoru, samo što u zatvoru imaš vremena. Ovde se kantina otvara u 17 u 17.30 počinješ raditi. Čekas na liniji 15 minuta imaš 15 minuta da jedeš i trči, stepenicama ne liftom jer nećeš stići. Tipično američki, sve je tempirano. Biti na palubi i slušati muziku? Ne smeš glasno. Uzmi slušalice pa slušaj. Da li je spomenuto da internet košta 20$ sa 2 sata. Pojede Vam pola sata samo što se spojite. Zvati svoje, nekad i nemoguće jer kasnimo 3-4 sekunde pa kad nešto kažeš, mama ti se ubaci, pa ti, pa ona. Pa bi najradije bacio telefon. Jer signal je nikakav. Izlazak u luku se svodi na traženje interneta, kako bi pokazali svima i napravili check in. "Excuse me" ja sam u NJujorku, a gde ste vi miševi? Jadno. Neki odu na plažu imaju 2 sata vremena.

Pre nego što me ženski rod popljuje molim Vas da razumete o čemu pričam. Ne pričam o nečasnim curama koje su došle da zarade komad hleba, devojkama koje su se iskreno zaljubile, pričam o onim curama koje su vrlo brzo shvatile kako funkcioniše brod pa su postale ''bliske'' sa svojim nadređenima. I pogađate naravno. Eto promocije. Najlakši način da dobijete promociju. Inače morate godinama i godinama raditi i moliti Boga da Vam se smiluje menadžer da prepozna Vaš rad da dobijete poziciju. Retki su oni koji su zaista toliko vredni ljudi i da ih prepozna šef. Jer svoj svoga gura, kao i na kopnu. Da li Vam je agencija spomenula svoju proviziju? Nije? Znam! Nije nikome od nas. Da li Vam je agencija spomenula koliko radite sati na dan? Nije! Reći ću vam ja pomoćni konobari celi dan uz mizerne pauze. Sobari/sobarice ista stvar. Da skratim. Sve niže rangirane pozicije rade od jutra do sutra. Slobodne dane zaboravite! Imate slobodne sate. A da li znate kada ste Port manning to znači da ne možete da izađete vani cele nedelje. Da celu nedelju. Osim ako ne zamenite vašu ID karticu (na kojoj piše Vaš broj, jer ste kompaniji samo broj). Nekada i to ne možete da zamenite. Pa budi na brodu narednih 7 dana.

Da li ste znali, a verovatno niste, ono što piše u novinama, a niko ne govori istinu da ljudi na pranju sudova zarađuju oko 120.000 dinara? Kakva je to laž. Jadni ljudi rade za duplo manje i tretiraju ih kao životinje kao da su niko i ništa. Veća gospoda tj. veće pozicije jedva im se jave kad prolaze brodom.

Da li su Vam rekli za treninge koje, pogodi, imaš uvek kad imaš par sati slobodno. Da, da. Ti bi malo odmarao? Ne funkcioniše brod tako! A safeti drill? Sat vremena na +40 slušaš direktora broda kako lupa o sigurnosti Vama i gostima. I tako u nedogled. Moderno robovlasništvo. LJudi u kuhinji rade takođe za male pare. Svi smo svedoci da naši ljudi (Balkanci) u kuhinji ne rade. Samo Indijci i Indonežani ili Filipinci. Oni rade za mizerne pare jer taj zarađeni novac u njihovoj državi je bogatstvo. Takođe ih tretiraju kao životinje. Ako hoćete malo bolju hranu budite s njima dobri pa da Vam oni daju nešto iz kuhinje ili ukradite sami hranu da Vas ne vide. Ako Vas vide, ne piše Vam se dobro.

A da li Vam je agencija spomenula "special cleaning"? Da, da. Radićete do 23 ili 00.00 a onda ćete čistiti do 5 ujutro jer naredni dan dolazi "US Public Health department" državna firma koja vodi brigu o higijeni tj. sve mora biti uredno i čisto, iako je to daleko od istine. Brod ne može biti prljaviji nego što jeste.

"Ove poslove ni neprijatelju ne bih preporučio"

Navešću pozicije kojima je najgore i onima kojima je malo bolje. Pri tome napominjem bez obzira na platu i poziciju nikome nije lako. Ali evo pozicija koje ne bih neprijatelju preporučio:

Assistan waiter
Assistant stateroomsteward/Stateroom stewerd
Galley steward

Ovo izbegavajte po svaku cenu. Sada je plata assistan water-a 1.000 dolara, računajte Vaše troškove. Higijenske potrepštine, internet i telefon, ako ćete zvati svoje itd. Rezime - bolje ostati kod kuće u nekom restoranu za platu i bakšiš nego se topiti na kruzeru.

Ako me pitate da li ja lično dajem preporuku da se ide na brod - uvek ću reći da, jer sve u životu treba probati. Da li je teško? Jeste! Puno odricanja. Ali dobro pripazite na koju poziciju. Nije brod kao što je pre bio. Srećno i nadam se da će agencije imati bar malo ljudskog poštovanja pa da ljudima, pogotovo mlađima objasne kako stvari stoje i kažu pravu istinu.

BONUS VIDEO:

(Kurir)

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".