MIŠIĆ NA BREGALNICI: Peti rat i drugo penzionisanje

Krv sa zavoja ranjenika iz Prvog balkanskog rata još se nije ni skorila, a ratne trube su se ponovo oglasile. Bez objave rata, mimo svih pravila i zakona, Bugarska je mučki napala srpske položaje na reci Bregalnici u Makedoniji 29. juna 1913. godine.

Nezadovoljna raspodelom plena iz prethodnog sukoba, ona je nastojala da iznenadnim napadom osvoji što veći deo Makedonije, ne bi li ojačala svoju pregovaračku poziciju nakon intervencije velikih sila, koja je bila neminovna zbog grubog kršenja međunarodnog ratnog prava.

BloombergAdria.com

Srpska Vrhovna komanda je isprva stekla utisak da je reč o ograničenom napadu bugarskih komita koji su bili uobičajena pojava u tom periodu. Međutim, nakon podrobnijih izveštaja bilo je jasno da su srpski položaji ugroženi usled opšteg napada bugarske armije.

Žućina dalekovidost

Na zahtev vojvode Radomira Putnika angažovane su jedinice koje su se nalazile u pozadini, te su srpski redovi pravovremeno konsolidovani. Vrhovna komanda je zastupala stanovište da je neophodno povući trupe na rezervne položaje gde bi se organizovala odsudna bitka.

Nasuprot tom stavu, general Živojin Mišić je smatrao da je treba pokrenuti na prvoj liniji, jer bi eventualno povlačenje prouzrokovalo pometnju i pad morala. Time bi neprijateljske snage bile podstaknute na još žešći pritisak.

BloombergAdria.com

Putnik je oklevao, a kada je dobio pozitivne izveštaje sa fronta, opredelio se za Mišićev predlog. Nakon devetodnevnih borbi ispostavilo se da je odluka bila ispravna. Bugarske snage u Makedoniji bile su potpuno razbijene munjevitom kontraofanzivom srpske vojske.

Nakon pobede na Bregalnici, unutar srpskih vojnih krugova razmatrala se i ofanziva na Sofiju, međutim vlada i Vrhovna komanda nisu bili saglasni sa ovim predlogom, kako se ne bi narušavali dobrosusedski odnosi. 

Cena koju je Bugarska platila za pokretanje Drugog balkanskog rata bila je skuplja nego što je isprva izgledalo. Megalomanija ju je okrenula protiv Rumunije, Grčke, Turske i Crne Gore, koje su joj objavile rat.

Dojučerašnje članice Balkanskog saveza našle su se na suprotnim stranama fronta, što je rezultiralo teritorijalnim komadanjem Bugarske: Rumuniji je pripao deo Dobrudže, Turska je povratila Jedrene, a Grčka je zauzela Solun i okolinu. Mir je zaključen potpisivanjem sporazuma u Bukureštu 1913. godine.

BloombergAdria.com

Neodgovorna politika Bugarske dovela je do gubitka većine teritorija osvojenih u Prvom balkanskom ratu, što je aktiviralo osvetnički nagon za koji se čekala prva pogodna prilika. Ona se ukazala dve godine kasnije, ulaskom ove zemlje u Prvi svetski rat na strani Centralnih sila.

Albanska pobuna i drugo penzionisanje

Po završetku Drugog balkanskog rata, Mišić je ponovo penzionisan. Povod za ovaj čin bila je masovna pobuna i upad albanskih kačaka na teritoriju zapadne Makedonije i Metohije u jesen 1913. godine. Ovaj događaj je u domaćoj istoriografiji poznat i pod nazivom Ohridsko-debarski ustanak.

Prilikom napada Albanci su imali pomoć Austrougarske koja ih je obučavala i naoružavala, kao i lokalnog makedonskog stanovništva, lojalnog Bugarskoj (tzv. bugaraši).

Procenjuje se da je položaje vojske i žandarmerije napalo oko 10.000 pobunjenika obučavanih na teritoriji Albanije. Srpska vojska je nakon mobilisanja tri divizije razbila albansku pobunu, no cena "gašenja požara" na zapaljivim teritorijama iznosila je 1.000 poginulih i 2.500 ranjenih vojnika.

BloombergAdria.com

Za ove gubitke i bezbednosne propuste trebalo je pronaći krivca. Ministar vojni, general Miloš Božanić video ga je u generalu Mišiću. Na njegov predlog, Mišić je penzionisan 12. septembra 1913. pod obrazloženjem da je njegov plan obezbeđenja srpsko-albanske granice doveo do propusta i pobune.

Činjenica je da Žuća nije organizovao raspored vojske na granici. O tome su odlučivali vojvoda Putnik, ministar Božanić i ministar finansija Lazar Paču koji se protivio angažovanju većih snaga na tom potezu, jer nije bilo dovoljno novca za izdržavanje vojske u graničnom pojasu.

Vest o penzionisanju izazvala je pometnju u političkim i novinskim krugovima. "Slučaj Mišić" bio je predmet pisanja gotovo svih listova u zemlji. Posebno upečatljivo bilo je pisanje "Pijemonta" od 20. septembra 1913.

- Mučki, bez obaveštenja javnosti, kao plod partijske ćudljivosti, i kao žrtva ministarskog saveta, odsečen od vojničkog stabla i bezočno stavljen u penziju đeneral Živojin Mišić - navodi se u članku.

Razočaran razvojem situacije, Mišić se preselio iz Beograda u Prokuplje, verujući da je njegova vojnička karijera definitivno okončana.

Ipak, točak istorije ogolio je besmislenost svih nepravdi prema Mišiću. Ispostavilo se da će slavni vojskovođa samo godinu dana kasnije svom narodu i zemlji biti potrebniji nego ikad...

(Nastaviće se)

Prethodne tekstove iz serijala o vojvodi Živojinu Mišiću možete pročitati OVDE 

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".