Izvor:Foto: Mladen Stančić/Vikipedija

KAD MIŠIĆI JURIŠAJU: Put u izgnanstvo i pripreme za povratak

Izvor: Nportal

15.08.2022.

18:01

RATNA 1915. i 1916. ostavile su trajni pečat na zdravlju vojvode Živojina Mišića

Iako su neprijateljske prognoze kazivale da će Srbija kapitulirati do kraja 1914. godine, stanje na terenu govorilo je suprotno. Zemlja od 4,5 miliona stanovnika uspešno se odupirala velikoj evropskoj sili od 55 miliona duša, izdržavši tri žestoke neprijateljske ofanzive.

Nakon vojne blamaže na Ceru i Kolubari, komandant austrougarske balkanske vojske, general Oskar Poćorek je smenjen. Usledio je period zatišja, tokom kojeg su obe strane vidale rane. Iako je odnela pobede u dve velike bitke, Srbija se suočavala sa strahovitim gubicima koji su sve više dolazili do izražaja kako je rat odmicao.

Novo iskušenje usledilo je kada je početkom 1915. godine izbila epidemija tifusa koju su doneli austrougarski zarobljenici. Bolest je uzela maha do te mere da je dnevno umiralo oko 150 ljudi. Boreći se sa nevidljivim neprijateljem, Srbija je van borbenih dejstava izgubila hiljade vojnika, što se odrazilo na borbeni moral.

BloombergAdria.com

 

Zahvaljujući dolasku stranih lekarskih misija epidemija je stavljena pod kontrolu, ali su posledice bile stravične: procenjuje se da je tifus odneo oko 130.000 života. Tačan broj nikada nije utvrđen.

Srbija pred vojnim slomom - šta predlaže vojvoda?

Tek što su zdravstvene nedaće okončane, Srbiju je bila pred novom mukom. Ojačana za pomoć Nemačke i Bugarske, Austrougarska je spremala veliku ofanzivu koja je trebalo da dovede do vojnog sloma Srbije. Zbog neraščišćenih računa iz Drugog balkanskog rata, Bugari su vrebali povoljnu priliku za osvetu i ponovno aktuelizovanje makedonsko pitanje.

U jesen ‘15 otpočela je trojna ofanziva na Srbiju. Iscrpljena i desetkovana srpska vojska nije mogla da se odupre višestruko brojnijem, opremljenijem i odmornijem neprijatelju. Nedostatak ljudstva i opreme brzo je došao do izražaja, te je otpočelo povlačenje u dubinu teritorije.

BloombergAdria.com

 

Bugarske trupe presekle su odstupnicu zauzimanjem doline Vardara. Državni vrh i glavnina sropske vojske, grupisana na Kosovu, imali su tri raspoložive opcije: kontraofanziva do poslednjeg čoveka, kapitulacija ili povlačenje do Grčke i spajanje sa savezničkim snagama koje su tamo obrazovale Solunski front.

Što se tiče treće opcije, usled bugarskog prodora, jedini put je vodio preko Albanije. S obzirom na neprohodan teren, neprijateljsko raspoloženje Arnauta i teške klimatske uslove na albanskim gudurama, povlačenje bi neminovno pratili ogromni gubici usled gladi, bolesti, iscrpljenosti i napada arnautskih odmetnika.

Na sastancima najviših komandanata u Peći, vojvoda Mišić je zagovarao kontraofanzivu svim raspoloživim snagama, a u slučaju eventualnog neuspeha slanje delegacije na pregovore o prekidu neprijateljstava.

Nakon žustre rasprave, predlog je odbijen, te je odlučeno da vojska i narod krenu u povlačenje preko Albanije. Vojska se oslobađala teškog naoružanja, bacajući ga sa visokih litica u provalije ili reku Drim.

Albanska golgota - trajni žig na zdravlju vojvode

Usledila je jedna od najvećih golgota srpskog naroda u njegovoj celokupnoj istoriji. Zavejane albanske planine odnele su na desetine hiljada života. Tokom povlačenja, Mišićeva Prva armija štitila je odstupnicu koloni izgladnelih, bolesnih i umornih Srba. Žuća je među poslednjima stigao do Skadra, početkom 1916. godine.

Albanska golgota nije poštedela ni Mišićevo zdravlje, koje se tokom povlačenja ozbiljno narušilo.

BloombergAdria.com

Prva armija je nastavila da štiti odstupnicu na putu do lučkog grada Valone, ali bez svog komandanta koji je sa suprugom Lujzom prebačen u italijanski grad Brindizi na lečenje.Tokom prvih nekoliko meseci 1916. Mišić je u društvu supruge boravio u Italiji i Francuskoj.

U Parizu je dočekan uz počasti kao pobednik u bici kod „srpske Marne“ (Kolubarska bitka).

Tokom lečenja razrešen je dužnosti komandanta Prve armije. Po povratku sa lečenja na Krf, smešten je u Depo za neraspoređene vojnike i oficire zajedno sa još 15.000 ljudi.

Povratak u Prvu armiju i juriš sa sinovima na "kapiju otadžbine"

Sve do jeseni ‘16 dok su trajali oporavak i reorganizacija srpske vojske, Mišić je bio potpuno besposlen. U jednom pismu požalio se supruzi da ga „ubi nerad“. Kada su stvoreni uslovi za nastupanje na Solunskom frontu, njemu je vraćena komanda nad Prvom armijom.

Tog 12. septembra otpočela je ofanziva na okupirane južne teritorije Kraljevine Srbije. Najžešće borbe vođene su na Kajmakčalanu, najvišem vrhu planine Nidže (2.521 m). Iako nije imao strateški značaj, Kajmakčalan je na simboličkom planu bio važan za srpsku vojsku.

NJegovim osvajanjem srpska vojska bi nakon višemesečnog izgnanstva ponovo kročila na svoje tlo. Zato je i nazvan „kapija otadžbine“. Na vrhu gde nije bilo ničega osim golog kamena i lešinara, srpske trupe su nakon bespoštednih dvonedeljnih borbi potisnuli Bugare i konačno odškrinuli kapiju.

BloombergAdria.com

 

Padom Kajmakčalana srpska vojska je oslobodila 30 kilometara teritorije. U naredna dva meseca težište borbi preneto je na okolinu Bitolja. U toj operaciji učestvovali su i Mišićevi sinovi Radovan i Aleksandar u sastavu Konjičke divizije.

Srpska vojska je u sadejstvu sa saveznicima potisnula nemačke i bugarske trupe, čime je Bitolj postao prvi oslobođeni grad Kraljevine Srbije nakon izgnanstva srpske vojske. Po Mišićevoj želji, u oslobođeni Bitolj je prvi ušao sin Aleksandar na čelu konjičkog eskadrona.

(Nastaviće se)

Prethodne tekstove iz serijala o vojvodi Živojinu Mišiću možete pročitati OVDE

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".