"Danica je došla pijana u emisiju - razlog je bio tužan"

Ističući da rad pred televizijskim kamerama nikada nije dosadan, Voja je daleke 1994. godine za časopis "Sabor" ispričao nekoliko anegdota o tome šta se događalo kada snimanje emisije nije teklo po planu. Između ostalog, on se prisetio i situacije u kojoj je glumica Danica Maksimović na snimanje žive emisije došla u alkoholisanom stanju. O zgodama i nezgodama voditeljskog života pročitajte u tekstu koji prenosimo u celosti:

Ne sećam se ko, ali neko je rekao: "Blago onome ko radi na televiziji - njemu nikad nije dosadno". Slažem se. Stalno se nešto dešava - ispred kamere, ili iza ili oko nje. A kad se tome doda i da prokleta stvarčica kao što je kamera sve vidi, nažalost i ono što ne treba, baksuzluka koliko hoćete. Ali, maleri su sastavni deo posla i zato ih doživljavam kao avanturice kojih se rado prisećam i slatko prepričavam.

Moj prvi "važan" baksuzluk vezan je za Studio B gde sam, pre desetak godina, radio kao voditelj. U to vreme važilo je pravilo da uz honorarce, kao što sam bio ja, obavezno sedi i stalni voditelj. U ovom slučaju to beše Robert Klajn. Osim mene, i tonac i muzički saradnik behu honorarci. A mom kreativnom kolegi Klajnu đavo ne dade mira pa, ne želeći da budemo statični, začas isprebaca kablove i... On je ostao na Prvom, dok je mene smestio u studio Drugog programa koji se tada nije emitovao noću.

BloombergAdria.com

Smrsili mu kablove

Tog popodneva u studiju zatekosmo gomilu ostataka hrane, izgažene i razbacane po podu, stolovima i ćoškovima. A na vratima ženskog toaleta vidio je jedan veliki probušeni balon. Bilo je očigledno - ekipa koja je pre nas dežurala nešto je proslavljala. Nismo se mnogo osvrtali na haos jer jer to ne beše prvi put, kasnije se pokazalo ni poslednji, već prionusmo na posao. Radili smo do pet ujutro.

Po završetku emisije otišao sam pravo u krevet. Kasno popodne probudio me je telefonski poziv tadašnjeg urednika Studija B koji je tražio da napišem izveštaj o tome šta se dogodilo prethodne noći jer posle nas tonac nikako nije uspevao da startuje program - stalno su se mešali glasovi sa Prvog i Drugog kanala. Odmah mi je bilo jasno da je moj kolega Klajn, oduševljen uspehom svog eksperimenta, zaboravio kablove da vrati na svoje mesto. Ali, to nisu bili naši jedini gresi. Na dušu nam staviše i izgaženu hranu, pa zaključiše da se neko od nas, posle prežderavanja i napijanja, dobro ispovraćao. A koleginica koja je vodila jutarnju emisiju "Beogradske razglednice" umesto probušenog balona videla je prezervativ koji je neko od bezobraznih predstavnika jačeg pola namerno baš tu okačio.

Iako nisam bio kriv ni za jednu od stvari koe su se te noći izdešavale, ova više simpatično - glupa nego baksuzna situacija imala je za posledicu suspenziju od desetak dana što je desetkovalo moj, ionako bedan, honorar.

BloombergAdria.com

Posle nekoliko godina napornog rada, uglavnom honorarnog, uspeo sam da se afirmišem i napravim medijski bum emisijom "Trik šou" na Trećem kanalu beogradske televizije. Dobro, preterao sam, nije baš medijski bum, ali u svakom slučaju koleginica Maja Milatović, sada Karaklajić, i moja malenkost ostavili smo nekakav pečat. Baš u ovoj emisiji baksuzluka beše u izbilju, tim pre što je "Trik šou" išao uživo pa je nepredviđenih situacija bilo čak i previše. Najviše pehova beše u igri "O sole mio" u kojoj su gosti pevali uz vokmen. Često se dešavalo da baterije iscure ili da vokmen nestane, da gosti dođu na neviđeno ili u pripitom stanju. Tada smo Maja i ja morali brzo da reagujemo, da se dovijamo, izmišljamo na licu mesta i, pre svega,  publiku ubedimo da "baš tako treba". Mislim da smo u tome bili prilično uspešni, ali samo zato što smo imali više sreće nego pameti.

Letnju turneju po gradovima Srbije 1990. godine i prvo gostovanje "Trik šou" u Obrenovcu nikad neću zaboraviti. Prvi put smo radili pod otvorenim nebom, u bašti hotela, pa smo se pribojavali problema sa čujnošću. Osim toga, plašili smo se da neko od gostiju ne dođe, da ne ne crkne reflektor ili, ne daj Bože, kamera... Srećom, sve nam je išlo od ruke. Međutim, niko nije očekivao da u gradu sa termoelektranom problematična može biti struja. Tek što se emisija zalaufa - kvrc - nestade struje. I tako tri puta, sa pauzom od desetak minuta. Izgledalo je kao da iz saune idete na kupanje pravo u ledenu reku, pa opet u saunu.

BloombergAdria.com

"Bob Dilan" nepoželjan

Baksuzne situacije pratile su i emisiju "Kabare Trećeg kanala" u kojoj su gostovale poznate ličnosti iz kulture, sporta, nauke i umetnosti. Politika me nikada nije zanimala, kao ni to ko kojoj stranci pripada. Interesovala me je samo publika koja će goste "Kabarea" upoznati u drugom svetlu. Tako sam jednom prilikom u emisiju pozvao Nebojšu Jankovića, novinara beogradske televizije koji se gledaocima predstavio kao pevač Dilanovih pesama. Emisijom sam bio izuzetno zadovoljan, pa sam željno iščekivao dan prikazivanja, a kada je i on konačno došao - emisija nije išla?! Od glavnog urednika zatražio sam objašnjenje, a odgovor je bio da nisam prijavio goste koji su učestvovali u emisiji. Međutim, glavni razlog beše taj što je po mišljenju publike i drugih gostiju u "Kabareu" a među njima su bili Mira Kosovka, mladi beogradski glumac Srđan Miletić i još jedna dama, ali ne sećam se koja, Nebojša Janković bio nepoželjan. Emisija je ostala u arhivi, ali s obzirom na nestašicu traka, do sada je verovatno već i presnimljena.

Najviše muka zadavalo mi je kašnjenje gostiju ili problem koji sam imao s glumicom Danicom Maksimović. Bilo je to u jesen 1991. godine kada je krenuo novi ciklus emisija "Kabare". U muškoj ekipi bili su Era i njegovi drugari iz grupe "Vampiri", a u ženskoj sestre Barudžija i gospođa Maksimović. Glumica se pojavila u ne baš prijatnom stanju - emotivno rastrzana i pod uticajem alkohola. Uz izvinjenje, objasnila mi je da je obećala da će doći i došla je, iako se tog dana u firmi dogodila velika tragedija - kolegin sin poginuo je u ratu. Zato je bila očajna. Međutim, gospođa Maksimović je u toku emisije toliko ispadala iz klišea da je to postalo neprijatno i neukusno. Pokušavao sam situaciju maksimalno da kontrolišem, ali uz energiju i količinu duha gospođe Maksimović to je bilo gotovo nemoguće - pogotovo što je program išao uživo. Ipak, nekako sam izgurao, a posle emisije preselili smo se u restoran Centra "Sava" i nastavili sa pesmom. Ništa ne bi bilo strašno da kasnije gospođa Maksimović nije, takođe u jednoj TV emisiji na pitanje novinara da li je "Kabareu" bila pripira, izjavila da nije već da joj je emisija bila strašno dosadna pa je to svojim ponašanjem i pokazala. Na sreću, u svojoj arhivi još čuvam ovu emisiju. Da li slučajno ili namerno - ne znam.

BloombergAdria.com

Jedino što ne smatram malerom to su nezgode sa kolima. Dok se drugi ljudi u takvim situacijama hvataju za glavu - ja se smejem. Zašto? Zato što znam da će se nešto lepo dogoditi.

Tako sam prvi put u aprilu 1991. godine udario golfa. Tog dana Crvena zvezda je igrala protiv Bajerna, pobedila i stigla u finale Kupa šampiona.

Prošle godine u oktobru, žureći ujutro na posao, pomalo nervozan, zatičem na parkingu kola čije je zadnje levo krilo bilo totalno uništeno. Hteo sam da ujedam od besa jer emisija koju sam imao sa Bajagom samo što nije počela. Brzo sam se o'ladio jer sam znao da me tek očekuju lepe vesti. I ovog puta bio sam u pravu. Usledile su pohvale i čestitanja za emisiju koju sam uradio sa Bajagom i koju ubrzo proglasiše najboljom na Radio "Pingvinu".

Nepune dve nedelje kasnije imao sam jedan čukanjac u gradu. Međutim, istog dana saznadoh da ću raditi lep novogodišnji projekat na Trećem kanalu. I ne samo to, napredovao sam u službi i postao šef voditelja na Radio "Pingvinu". Zato sam odlučio da kad mi u životu ne ide baš najbolje, sednem u kola, udarim u prvo drvo, odem kući, smestim se pokraj telefona i čekam lepe vesti.

* Nportal.rs zbog vas daje novi život tekstovima iz bogate novinske arhive "Novosti", a ovaj članak je izašao u "Saboru", 4. aprila 1994. godine. *

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".