Izvor:Foto: Instagram printskrin/retroanyu

Izlagao nedonoščad u cirkusu i tako spasao HILJADE ŽIVOTA

Izvor: Nportal

07.09.2022.

11:22

POZNAT kao "doktor inkubatora", Martin Koni bio je kontroverzna ličnost početkom 20. veka, ali danas je poznat kao heroj koji je spasio na hiljade životno ugrožene dece.

Ranih 1900-ih, mnogi eugeničari su popularizovali uverenje da su prevremeno rođene bebe predodređene za smrt i da nisu vredne spašavanja. No Koni je to demantovao svojom izložbom u cirkusu, koju je stvorio nakon što je video da se pileći inkubatori koriste na svetskom sajmu u Čikagu. Video je iz prve ruke kako inkubatori mogu da vrate ranjive bebe pilića sa ruba smrti i bio je željan da ponovi takav uspeh. I dok se njegov sporedni cirkus na Koni Ajlendu zatvorio 1943, gotovo svaka bolnica u Americi usvojila je njegove aparate.

Da ste 1930-ih posetili njujorški Koni Ajlend, mogli biste da se počastite raznim cirkuskim atrakcijama i predstavama, a sve to po niskoj ceni od 10 centi. No ako ste se odvažili da krenete dalje niz šetalište, za dodatnih 25 centi mogli ste da vidite prestavu samozvanog lekara Martina Konija i njegove revolucionarne inkubatore za bebe. Koliko god to jezivo zvučalo, upravo je ovaj zabavljač bez ikakvog formalnog medicinskog obrazovanja bio najbolja nada za svu prerano rođenu decu iz NJujorka i okoline od 1903. sve do 1940. Iako je u to vreme izazvala tek nešto više od znatiželje, cirkuska izložba Martina Konija ne samo da je spasila hiljade života, već je promenila način na koji je svet pružao pomoć bebama rođenim pre vremena. Koni roditeljima nije naplaćivao ništa. Možda još šokantnije za ono vreme, primao bi bebe bez obzira na stalež ili rasu roditelja.

Martin Koni rođen je kao Mihael Kon u Krotozynu u Poljskoj 1869. godine. Osim toga, vrlo se malo zna o njegovom životu pre nego što je emigrirao u Ameriku 1888. To je zato što je, poput mnogih zabavljača, brzo promenio detalje svoje prošlosti da odgovara najprodavanijoj priči sadašnjice.

Tvrdio je da je dobio evropsku medicinsku dozvolu posle studija medicine u Lajpcigu i Berlinu. Ali, današnji istoričari saglasni su u uverenju da Koni, zapravo, nije bio obrazovani lekar. Bio je premlad da bi pohađao fakultet pre nego što je sa 19 godina emigrirao iz Evrope.

Koni je takođe tvrdio da je učio od dr Pjer-Konstant Budina, koji se smatra utemeljivačem moderne neonatalne medicine. Budinovo revolucionarno istraživanje koncepata poput krvi iz pupčane vrpce, dobrobiti dojenja i perinatalne nege zaslužni su za velika poboljšanja kvalitete života – i životnog veka – i beba i majki u Francuskoj početkom 20. veka. Tvrdio je i da je bio Budinov posrednik na Velikoj industrijskoj izložbi u Berlinu 1896. godine. Verovatnije je da je Koni bio tehničar medicinske opreme na izložbi sa Budinom, ako su se dvojica muškaraca uopšte poznavali. Nema dokaza za njihovu vezu, a Koni je u to vreme bio u Americi.

Iako je vremenski okvir neizvestan, Koni je uspešno koristio inkubatore kako bi spasao prevremeno rođenu decu, pre 1907. godine. S jednim je čak spasio i vlastitu ćerku.

Postoji jedna neporeciva činjenica koja se čini ključnom za njegovo celoživotno interesovanje za spašavanje nedonoščadi: 1903. Martin Koni se oženio medicinskom sestrom po imenu Anabel Mei. Četiri godine kasnije, Anabel je šest nedelja prerano rodila ćerku Hildegard koja je imala samo tri kilograma.

Da se Martin Koni nije bavio inkubatorima, možda ne bi preživela. Prerano rođene bebe bile su jednako česte u ranim 1900-im kao i danas, ali medicinska pomoć im je bila malo dostupna – ako je uopšte i bila. Kao rezultat toga, čak tri od četiri prerano rođene bebe nisu preživele.

Koni je svoje inkubatore pokušao da proda pa čak i donira bolnicama, ali lekari su oklevali jer njihova delotvornost nije proučavana u naučnom okruženju. Uprkos medicinskom oklevanju da se uključi u revoluciju inkubatora, Koni nije hteo da prihvati “ne” kao odgovor. Bebe je trebalo spasiti, a Koni je bio čovek koji je to učinio – čak i ako to nije učinio na uobičajen način.

Godine 1903. Koni je u svakom od glavnih zabavnih parkova Koni Ajlenda postavio po dve izložbe: jednu u Luna Parku i drugu u obližnjoj Zemlji snova. Začudo, iako je Zemlja snova izgorela do temelja u 1911. godine, malo pre dana otvaranja, njujorška policija je spasila sve inkubatore sa bebama. Dojenčad su prebačena na izložbu u Luna Parku, koja je trajala neverovatnih 40 godina. Prihod od izložbe finansirao bi brigu o bebama i održavanju njihovih odela. Do trenutka kad je Koni zatvorio svoju izložbu u Luna Parku, video je oko 8.000 beba koje prolaze kroz njegov tretman. Od toga je spasao živote više od 6.500 – uključujući svoju voljenu ćerku 1907. – što je uspeh veći od 85%.

Četrdesetih godina prošlog veka medicinska zajednica konačno je ozbiljno shvatila koncept inkubatora za decu i počela da ih uključuje ​​u svoju rutinu nege novorođenčadi u bolnicama. Tada je Martin Koni uspeo da konačno zatvori svoju izložbu 1943. godine. No, čak i nakon što su inkubatori u potpunosti prihvaćeni u medicinskoj zajednici, razvijeni su i dodatni pomaci u usavršavanju neonatalne nege u Sjedinjenim Državama. Savremena medicinska zajednica usvojila je tehnike koje je Koni usavršio. Danas, iako se jedna od 10 beba prerano rodi u Sjedinjenim Državama, njihove su šanse za preživljavanje mnogo veće nego ikad pre zahvaljujući Konijevim inkubatorima.

BONUS VIDEO:

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".

#Martin Koni #bebe #inkubatori #zanimljivosti