DRLJAČA POSLE SMRTI SUPRUGE: Bila je osetljiva, lepa kao lutka
11.10.2021.
13:38
ISTAKNUTI pevač narodne muzike, Bora Drljača koji je preminuo na današnji dan 2020. godine, imao je izuzetnu karijeru, ali su njegov privatni život obeležile tragedije i potresni gubici najdražih. NJegova majka je streljana u ratu, kada je bio dečak, doživeo je i pogibiju brata od strica i rođenog brata, a ostao je i bez dve supruge.
NJegova prva supruga Verica presudila je sebi 2006. godine, kada je popila preveliku dozu tableta, kod hotela Jugoslavija, dok je drugu izgubio 2018., nakon što je izgubila bitku sa karcinomom.
Bora je otvoreno za medije govorio o strašnom načinu na koji je ostao bez supruge Verice, 2006. godine, a jedan od tekstova prenosimo u celosti:
"- Za poznate ljude svašta se priča, pogotovo kad je reč o ovima sa estrade. Da sam je maltretirao, da sam bio ženskaroš. Da smo deca i ja krivi za njenu smrt. Sve su to izmišljotine i laži. Bog mi je svedok da sam je ja voleo iznad svega. Ne znam kako ću dalje bez nje. U braku smo bili 30 godina. Imamo dvojicu dobrih, odraslih i pametnih sinova. I šta nas ovo snađe? - Ovako je za Reviju 92 započeo svoju bolnu ispovest poznati narodni pevač Bora Drljača, ne mogavši da sakrije suze, o tragičnoj smrti supruge Verice, čije je beživotno telo policija pronašla u ponedeljak, 3. jula, kasno noću, na klupi u parku kod hotela "Jugoslavije". Nesrećna ženau svojoj pedesetoj godini okončala je život popivši preveliku dozu lekova za spavanje.
- Tačno je da je bila bolesno ljubomorna, preterano osetljiva, i da nije baš puno volela ono što radim - priča Bora. - Ali, opet kažem, bio je to divan brak. Ona je imala neki svoj život, svoje prijatelje. Retko su nas mogli videti zajedno na koncertima, proslavama. Često je umela da kaže: "Boro, to nije moj svet". U poslednje vreme nije volela ni da se slika za novine i televiziju. Uglavnom smo to činili sinovi i ja. Najveći deo vremena provodila je u stanu, koji se nalazi, takođe, u blizini hotela "Jugoslavija". To je, inače, i naš prvi zajednički krov nad glavom, gde smo se uselili pošto smo se uzeli i dobili našeg prvenca Vladimira. Vera ga je preuredila i otvorila kozmetički salon. Prethodno je iznajmljivala lokal u TC Piramida. Dešavalo se da do kasno ima mušterije, pa je veoma često tamo ostajala i da spava. Pretpostavljam da otud i priče u našem narodu.
Vera i Bora su zemljaci, odrasli su zajedno u selu Suvaja kod Bosanske Krupice. On je bio stariji od nje četrnaest godina, ali ljubav je bila jača. Da se sa njegovom suprugom nešto čudno dešava, pevač je primetio dvadesetak danapre njenog kobnog kraja. Bila je nervozna, žalila se da ne može da jede, da spava. Na njegov predlog, posetili su lekara u zemunskoj bolnici, dobila je infuziju i zakazali su naknadno kompletan lekarski pregled.
- Dogovorili smo se da je odvezem na te provere i da budem uz nju. Nisam ni slutio da će to biti samo uvertira za tragediju moje porodice. Sećam se, bio je utorak, 27. jun. Zvao sam je na mobilni, ali nije odgovarala. Kad sam došao u stan zatekao sam strašan prizor. Vera je ležala na podu u besvesnom stanju i jedva je davala znake života. I tada je popila oko trideset tableta, verovatno za spavanje. Na toksikološkom odeljenju VMA isprali su joj želudac i obavili detaljne preglede. Evo, upravo me je zvao doktor da mi kaže rezultate. Imala je obični gastritis. Sećam se, dok se oporavljala u bolnici, stalno je pričala: "Ja sam se umorila, samo mi se spava". Ni posle oporavka nije želela da se vrati u porodičnu kuću, tvrdeći da se oseća dobro i da nema mesta panici.
Uoči tragedije, posetili su Borinu sestru od strica u Inđiji. Pre nego što su krenuli na put, Verica je odradila jednu mušteriju jer nije imala srca da joj otkaže. Po rečima našeg sagovornika, supruga mu je uz put napomenula da se čula sa njenim lekarom i da joj je prepisao još neke lekove. U kolima su bili još mlađi sin Branislav i suprugina strina. Niko ništa sumnjivo nije naslućivao u njenom ponašanju.
- Došao sam po nju oko 9 sati. Vrata na stanu su bila otvorena, a nje nigde nije bilo. Tražili smo je svuda, zvali prijatelje, ali od nje nije bilo ni traga ni glasa. Onda smo pozvali MUP u pomoć. Strahovao sam da samo nije skočila u Dunav, da nikada nećemo naći njeno telo. Kad su se kasno uveče pojavili policajci i rekli nam da je telo na Sudskoj medicini, sve mi je bilo jasno. Moje Vere više nema... Bila je lepa kao lutka. Osetljiva, emotivna i stvarno ne mogu da verujem da je više nema.
Bora nam je potvrdio da je njegova supruga ostavila za sobom i oproštajno pismo u kome je, između ostalog rekla: "Mnogo, mnogo sam se umorila i više ne mogu da izdržim. Čuvaj mi decu. Čuvaj naše sinove Branislava i Vladu. Mnogo vas volim i niko nije kriv za ovo što sam uradila, ali više ne mogu dalje... Popila je šaku tableta, i zaspala zauvek Vera Drljača."
* Nportal.rs zbog vas daje novi život tekstovima iz najveće novinske arhive na ovim prostorima, štamparije Borbe, a ovaj članak je izašao u Reviji92 11. jula 2006. godine *
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".