FENOMEN MIHOLJSKOG LETA: Zašto se zove baš tako?

Ovaj naziv vezan je za naziv praznika svetog Kirjaka Otšelnika, koga Srpska pravoslavna crkva molitveno proslavlja 12.oktobra. U narodu, ovaj dan se ustalio pod nazivom Miholjdan. Razlog tome leži u kalendarskoj razlici gregorijanskog i julijanskog kalendara.

Naime, Srpska pravoslavna crkva ovaj praznik koji je u narodu nazvan Miholjdan proslavlja 12. oktobra po novom kalendaru, dok 29. septembra po gregorijanskom katolici slave svetog Mihovila, Mihaila (Arhangel Mihail). Crkveni kalendar Đurđa Crnojevića za 1494. godinu kao i crkveni kalendari objavljeni u Crnoj Goru u godišnjaku Orlić od 1865. - 1870. godine, ne spominju Miholjdan, nego samo prepodobnog Kirijaka Otšelnika. Miholjdana nema ni u srpskom pravoslavnom kalendaru iz Karlovačke mitropolije iz 1795. godine.

BloombergAdria.com

Sličan fenomen kod u nazivu praznika i narodnih običaja vezan je za proslavljanje pomena Svetog kralja Stefana Dečanskog - Mratindana. Mratindan je dan svetog Martina kojeg su Srbi slavili na isti dan dok su bili po starijem kalendaru, koji je sačuvan u rimskoj crkvi istoga dana, po julijanskom. 

Prema narodnom verovanju nakon Miholjdana (12. oktobar) počinje period prave jeseni, a nastavak toplih dana u jesenjem oktobarskom periodu se naziva Miholjsko leto. Pavle Rovinski je zapisao da su u Crnoj Gori sedmicu od 1. do 8. septembra (po julijanskom kalendaru) nazivali miholjsko leto, po Miholjdanu 6. septembra (čudo arhistratiga Mihaila u Honima).

Veruje se da tada nastaje smena godišnjih doba i počinje jesen. Kalendarski, ona počinje dvadesetak dana ranije ali prave promene u prirodi počinju baš oko Miholjdana.

Osim Miholjsko, ovo leto se u našem narodu naziva i sirotinjsko i babije leto a i drugi narodi imaju poseban naziv za njega. U Americi ga takođe povezuju sa starošću i zovu „old vajfs“ odnosno stare žene, dok ga Francuzi krste prema imenu svog sveca pa je oktobarsko leto kod njih, leto svetog Martina.