Čiji je bio Sima u stvarnom životu
21.10.2022.
14:26
SERIJA "Srećni ljudi" jedna je od najpopularnijih svih vremena na domaćoj televiziji i doživela je veliki broj repriza.
Osim po brojnim glumačkim velikanima i nezaboravnim likovima, publika je pamti i po jednom - psu. Naravno, reč je o ljubimcu Golubovića, psu Simi.
Zanimljivo je da je Amon, odnosno Sima iz serije, i u stvarnom životu bio ljubimac glumca Desimira Stanojević, koji je tumačio ulogu Vukašina Golubovića, kao i da ga je, kada je ostario, menjao njegov sin, Simče. O svojim psima Desko je detaljno govorio za TV Novosti daleke 1994. godine, a tekst prenosimo u celosti:
Otprilike na svakih mesec i po, eto ti Desimira Deska Stanojevića u nekoj od velikih rubrika u našem listu. Ko mu je kriv što je popularan i što to sasvim dobro podnosi. Međutim, ovog puta je on samo partner i "portparol" svojim psima, Amonu i Simčetu koji su u međuvremenu u slavi i omiljenosti prešišali i svog gazdu. Naravno, sve zbog serije "Srećni ljudi" i dece koja su zavolela Simu i jedva čekaju da se živ i zdrav vrati kući. Biće o već tokom ove jeseni ili zime.
Šta se u međuvremenu dešava u njihovim (pravim) životima čućemo (Amon i Simče su bili "indisponirani") od Vuleta Golubovića, pardon, Desimira Stanojevića koji, kada se sav normalan svet brčka što u crnogorskom, što u grčkom moru, sedi u uzavrelom Beogradu i radi:
- Pripremam monodramu, u stvari, duodramu, za mene i mog psa Amona, a zove se "Moj kum i ja". Za petnaestak dana trebalo bi da krenemo na veliku turneju. Specijalni tekst za nas dvojicu napisao je Siniša Pavić, a režiraće Aleksandar Đorđević. Koristimo srećnu okolnost što Aca u stanu ima erkondišn, pa tamo svakodnevno po nekoliko sati imamo probe.
Mada je pomenuti uigrani trio iz "Srećnih ljudi", ovog puta Desko neće glumiti Vuleta Golubovića nego Žiku Mijalkovića, pravnika koji, siroma', ima problema sa svoje tri žene, a ova poslednja ga je napustila zbog - psa. Kroz predstavu se prelamaju svi njegovi maleri, "potpomognuti" sa pet pesama koje će Desko sa zadovoljstvom (i dušom) pevati. Komponovali su ih Vojkan Borisavljević i Radoslav Graić, a na tekstove LJiljane Pavić i Dare Janković, tako da će to, u stvari, biti mali mjuzikl.
Prvi je put da će monodrama (ili duodrama, kako podvlači Stanojević) biti praćena i muzikom. Konačno, Siniša Pavić je komad i napisao da bi istakao njegove glumačke, pevačke i ostale estradne sposobnosti.
- Jugoslovensku turneju organizuje "Estrada Taš", a namera mi je da, praktično, stignem do svakog čoveka koji me traži, voli i želi da vidi i oceni moj rad i trud. Nameravamo da obiđemo neke delove Bosne, bivše delove Hrvatske, eventualno Makedoniju i sva ona mesta koja su preko satelita gledala "Srećne ljude", jer imamo podatke da je na jugu Makedonije, pa čak i u Sloveniji serija bila strašno gledana. Sve to govori da te naše podele i blokade ne mogu da zaustave umetnost. Kasnije, planiramo i odlazak u inostranstvo odakle takođe dobijamo mnogo pisama, evo, baš je jedno nedavno stiglo u kojem čovek doslovno kaže: "Vi ne znate šta za nas znače "Srećni ljudi". To nam je jedini "izlazak" i najlepši provod."
Dok traje leto, Desko i njegova dlakava družina obići će i sva velika i mala mesta u kojima se organizuje letnji program. Da se narod malo zabavi i uživa sat vremena u predstavi. Zato će glumčeva familija ovo leto malo da istrpi i "žrtvuje" se radi širenja popularnosti oca porodice:
- Ove godine će oni zbog mene ostati u Beogradu, a možda ću neke druge ja biti taj koji će sedeti kod kuće a oni otići.
Na turneji, Deska će pratiti i njegov četvoronožni "kolega" Amon (rase epanjel breton), a kao njegova zamena uveliko se priprema Simče, Amonov sin: - Činjenica je da se Amon kome je deset godina već umorio i da više nema "živaca" za glumu i slavu koja ga je spopala. Deca kada ga vide, krenu da ga pipkaju i štipkaju, a njemu, siromahu koji nije ni za šta kriv, to više uopšte ne prija, a i nema nikakve konkretne koristi, ni kosku više ne dobija. Zato sada malog Simčeta koji je "pljunuti" tata, uvodimo u posao. Čekam da još malo poraste, rođen je petog marta, u znaku Ribe, pa će uskakati umesto svog oca kada god to bude potrebno.
Tako će Amon iako se sprema za penziju, i dalje ostati miljenik i starih i mladih, neka vrsta domaćeg, srpskog Lesija, baš u trenutku kada se u svetu kinematografije obeležava pedesetogodišnjica filma "Lesi se vraća kući", u kojem se proslavio umiljati škotski ovčar.
- E, da... Da je Amon to što jeste u američkim uslovima, sada bi imao svog ličnog veterinara, guvernantu, menadžera, frizera, pedikira i šta sve ne, i to ne zbog njega nego bi tu ljudi njuškali veliki izvor para. Skoro u svakom američkom filmu pojavi se i poneki simpatični psić, pa sam i ja došao na ideju i predložio nekim ljudima, da i mi snimimo dečji film u kojem će glavna ličnost biti pas. Siniša je veoma zainteresovan za tu ideju, a ja sam već smislio i naslov - "Sima se vraća kući". Verujem da bi taj film bio strahovito gledan i mislim da nema deteta koje ne bi otišlo u bioskop, ili gledalo na televiziji, pa i tamo gde dopire satelitski program. Međutim, kod nas je dečji film sklonjen na marginu i niko tu ne vidi pravi posao, a ja ga vidim.
Moguće je da će se Desimiru Stanojeviću, ako bude uporan kao što jeste, i posrećiti da do realizacije njegove zamisli i dođe, jer su za to "zagrejani" (opet) i Siniša Pavić, koji je čak i u rođačkim odnosima sa Deskom jer ima Amonovog sina, i Aca Đorđević koji, za divno čudo, nema kuče, ali zato ih njegova supruga obožava i svakog dana kada Desko dolazi (sa svojim četvoronoščićima na probu) u njihovu kuću, prvo petnaest minuta mora da održi predavanje iz kinologije, a za to vreme se Simče u kuhinji sladi sa "malim" parčetom svežeg bifteka!
Iako su Amon i Simče stekli ogromnu slavu i postali zvezde, za njih nije otvoren žiro-račun u banci. Honorar su, umesto njih, dobile dve gospođice Stanojević, Deskove ćerke, koje on od milošte zove "kerovođe", jer su zadužene da kučiće dovode i odvode sa snimanja. Iz svega ovoga da se zaključiti da je glumački život ponekad gorak, a pseći sladak. Mada, ko zna, jer kako kaže jedna izreka: "Kada bi pas progovorio, čovek bi izgubio i tog jedinog prijatelja."
* Nportal.rs zbog vas daje novi život tekstovima iz bogate novinske arhive "Novosti", a ovaj tekst je izašao u "TV Novostima" 10. avgusta 1994. godine.*
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".