3 DECENIJE OD UBISTVA U HAJATU: Sve se desilo u sobi 331

Kontroverzni Aleksandar Knežević Knele ubijen je 28. septembra 1992. u sobi 331, a država nikad nije imenovala i kaznila ubicu. Knele je bio prvi sa podugačkog spiska za odstrel kriminalaca tih krvavih devedesetih.

Mladi beogradski kriminalac Aleksandar Knežević Knele (21) ubijen je pre tačno 30 godina u hotelu "Hajat", a država nikada nije imenovala, niti kaznila njegove egzekutore. Istraga je i zvanično okončana pre pet godina zbog zastarelosti.

Tvorac čuvene "dizel generacije" žestokih momaka, čiji je životni moto bio "Bolje da živim jedan dan kao lav nego ceo život kao miš", pronađen je mrtav u apartmanu broj 331. Kako je utvrđeno, dvojica napadača ispalila su Kneževiću u glavu tri hica u iz pištolja malog kalibra sa prigušivačem. I to je jedino izvesno.

Prvi za odstrel

Na ogledalu u sobi 331 krvlju je bio ispisan broj 1, a veruje se da je to možda bilo upozorenje da je Knele prvi sa podugačkog spiska za odstrel tih krvavih devedesetih. Ostaće upamćen i po tome što je za kratkog života uspeo da stekne najveću "reputaciju" u podzemlju, a bio je poznat i kao telohranitelj Vuka Draškovića.

Odličan đak, ruke u ožiljcima...

Aleksandar je rođen 27. aprila 1971. u naselju Braće Jerković, kao prvo dete Vladanke i Dušana Kneževića. Otac mu je bio pripadnik "stare garde" ljudi sa asfalta, koja je navodno sve rešavala na "fer način". Nadimak Buca Al Kapone dobio je jer je stalno išao u bioskop da gleda gangsterske filmove u kojima je Al Kapone bio glavni junak. Osnovnu školu je završio kao odličan đak, a prijatelji su za njega tvrdili da je bio odan društvu, te da su mu ruke bile pune ožiljaka nastalih u krvavom bratimljenju. Odrastao je u doba fliperana, videoteka, automata sa elektronskim igrama, turbo i dizel muzike. Modni imperativ tog vremena je bio da se nose gornji delovi trenerke uvučeni u donji ili u farmerke, zlatni lanci oko vrata, patike "er maks"...

U noći između 27. i 28. oktobra 1992. u hotelu nisu radile bezbednosne kamere kada je neko pokucao na vrata sobe u kojoj je boravio Knele. Policijski operativci bili su ubeđeni da je Knežević dobro poznavao osobe koje su mu pokucale na vrata, jer ih je pustio unutra.

Kneletov otac Dušan, zvani Buca Al Kapone, od početka je verovao da iza ubistva njegovog sina stoje policija i tajna služba "zato što je Aleksandar bio jak i mogao je da okupi mnogo ljudi oko sebe". Buca je to ponavljao i za svaki godišnji pomen sinu.

- Giški, Belom i mom sinu pretili su zbog SPO i Srpske garde. Deset dana pre ubistva imali su generalnu probu kada mu je policija upala u sobu i naterala njega i Mirka Bosanca, koji se tamo zatekao, da legnu na pod. Objasnili su im da proveravaju alarmne uređaje, ali sam siguran da su u stvari proveravali kako će Knele reagovati - izjavljivao je Buca i otkrio:

- Prijatelj iz policije mi je rekao da je te večeri preko policijske 'motorole' preneta poruka: 'Knele ide sam'. Niko nije dao odgovor na pitanje kako to da su kamere u hotelu otkazale i da su nestale trake sa zapisima svih ulazaka.

Kneletov "uspon" započeo je krajem osamdesetih, kada je Beogradom vladala "voždovačka grupa", stara garda ljudi iz podzemlja predvođena Goranom Vukovićem Majmunom, koji je 1986. u Nemačkoj ubio LJubomira Magaša, zvanog LJuba Zemunac. Među viđenijim "voždovčanima" bio je i Đorđe Božović Giška, koji je za svog pulena uzeo mladog Kneževića.

Dve teorije o pozadini likvidacije

Postoje najmanje dve teorije o ovom ubistvu. Prva je da je Knežević likvidiran iz osvete svega 12 časova nakon što je u hotelu "Jugoslavija" ukrao skupoceni sat i džip od Miše Cvetinovića, zeta tada poznatog kriminalca Radeta Ćaldovića Ćente. U prvoj službenoj belešci policije upravo se i navodi Cvetinovićevo ime kao ime ubice. Druga teorija je bila da je ubijen u ratu klanova iz koga su kao pobednici izašli "zemunci", okrutna banda čije je vreme tek dolazilo. Kroz sve se provlači potpis Državne bezbednosti, koja je tih godina skoro pa otvoreno upravljala kriminalnim svetom Beograda.

Prateći tadašnji trend, Giška osniva paravojnu formaciju Srpska garda, koja kratko učestvuje u tek započetom ratu u Hrvatskoj. Božović je ubijen u Gospiću krajem 1991. pod još nejasnim okolnostima. Nakon smrti svog mentora Knele postaje blizak sa tajkunom Radojicom Nikčevićem, koji je zahvaljujući dobrim političkim vezama sa SPS-om, dobro plivao u rasturenoj privredi tadašnje Jugoslavije.

Postoji priča da je, promenivši političku opciju, Knele učestvovao u razbijanju studentskih demonstracija 1992. i odrađivao još neke prljave poslove za režim. Pored tih poslovno-političkih veza, mladi i temperamentni Knežević često upada u probleme sa drugim kriminalcima.

Zbog svađe oko učestvovanja u poslovima auto-otpada puca u noge kockaru Zoranu Kovačeviću Koči u punom klubu "Tifani". Ispred kafića "Freska" u prepone ga je ranio Crnogorac Milan Janković posle nacionalističke svađe. Knele se spasao skokom kroz prozor.

"Samuraj sa asfalta"

Osim toga, nepoznati napadači su mu ispred kluba "Nana" na Senjaku "kalašnjikovima" izrešetali "porše" dok je Knežević sedeo u njemu, ali nijedan metak ga nije pogodio. Nakon što su napadi na njega postali učestali, preselio se u "Hajat", gde je sedeo sa drugovima i zabavljao se sa brojnim devojkama koje su ga opsedale.

Tokom kratkog i burnog života Knežević nije osuđen ni za jedno krivično delo. Navodno je postojalo nekoliko prijava protiv njega, među kojima i jedna za silovanje. Posle ubistva novine su objavile hvalospeve o mladom kriminalcu, nazivajući ga "beogradskim DŽejmsom Dinom" i "Samurajem sa asfalta".

(Pink)

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".