MLADI PREVODILAC NA ZADATKU: "Imam obavezu prema kulturi"

Živko, rođen si u Francuskoj, ali si poreklom iz Srbije. Želeo si da spojiš kulturno i korisno, dve različite kulture, francusku i srpsku. Šta je presudilo da učiniš taj korak? Koliko dugo radiš kao prevodilac?

To se desilo sasvim slučajno. Tad sam studirao slavistiku i na čašu prevođenja smo obrađivali "Kad su cvetale tikve", Dragoslava Mihailovića. Svaki put kad bismo preveli odlomak, proverili bismo prevod jednog francuskog prevodioca i više puta smo mu zapravo nalazili nedostatke.
Verovatno se tad podsvesno rodila ta želja. A potom sam polako zavoleo prevođenje, sam rad na tekstu kao i teoriju. Mislim da me taj deo možda i više zanima, traduktologija je mlada nauka gde ima dosta prostora za napredak. A već se pet godina bavim književnim prevođenjem.

BloombergAdria.com

Prevodio si čuvenog Duška Radovića? Kako su prevod prihvatili Francuzi?

Dok sam bio na fakultetu, preveo sam sa kolegama "Ženske razgovore" za festival na Sorboni, gde se igrala predstava. Smatram da je sve dobro prošlo i da se ljudima dopalo. Knjiga inače nije bila objavljena, prevod je samo bio u svrhu predstave. Sad, verujem da bi se ta zbirka čak i dopala Francuzima, verujem da ima neki potencijal.

Duško Radović je takođe bio i dečiji pesnik. Da li prevodiš dečiju književnost?

Nisam je prevodio do skoro, francusko tržište je poprilično bogato kad je u pitanju dečja književnost. Ne sećam se da sam ikad video neku našu dečju knjigu prevedenu na francuski.A skoro sam uzeo dve knjige koje ću prevesti i pokušati da plasiram na francusko tržište. Neće biti lako, ali vredi pokušati.

Uzimajući u obzir da je zavladala svetska kriza, da li se može odraziti i na kulturu? Vlada li kriza u kulturi u Francuskoj i kako se mladi izdavači i književnici uključujući i tebe nose sa tim ? Da li će srpski izdavači najviše "stradati" tokom
krize? Kako utiče na tvoju izdavačku kuću? Koje izdavače bi izdvojio kao kvalitetne uzimajući u obzir da se dosta izdavačkih kuća otvorilo?

Svetska kriza je uticala na više grana u kulturi, jedan od primera je i izdavaštvo. Recimo, u Francuskoj je od 2007. godine do 2019. kupovina knjiga znatno opala pa su proizvođači počeli da usmeravaju produkciju papira u neke druge svrhe. Pandemija 2020. godine je znatno usporila ekonomiju i produkciju i niko nije predvideo da će 2021. godine toliko brzo da se ponovo pokrene potražnja za papirom. 400 miliona knjiga je prodato 2021. u Francuskoj.Cena papira je skočila za 70 %, a bilo je i čestih nestašica zbog transporta. A sad zbog rata u Ukrajini, situacija će biti složenija jer ceo taj lanac zahteva veliku potrošnju energije. U Francuskoj se govori o čestim isključenjima struje sad za vreme zime. Ali, ipak mislim da se većina izdavača drži nekako. Najveće žrtve su male izdavačke kuće. U Francuskoj je francuski centar za knjigu pomogao malim izdavačima 2020. godine određenim subvencijama. Mislim da je tad pripremljena koverta od 500. 000 evra za najfragilnije nezavisne izdavačke kuće (nezavisne u smislu da ne pripadaju jednoj grupi koja drži više izdavačkih kuća). Što se tiče "Slavitude", i mi smo bili prinuđeni da više puta odlažemo naš program, ali smo svakako uspeli da opstanemo. Specifični smo po tome što nismo nikad imali cilj da budemo rentabilni, već da objavljujemo našu književnost i naše autore u što većem broju. Možda čak i delujemo kao izdavačka kuća javnog interesa. Imamo odane ljude, ljude koji to rade iz ljubavi, prevode iz ljubavi, koji ulažu sopstveni novac i dve godine već postojimo. Uradili smo dosta toga i planiramo još.Pratim pomalo šta se dešava kod nas i znam da je mnogima teško, više puta se desilo da mi neki izdvači kažu da više ne znaju kako će ili da je istog dana cena papira skočila. Nažalost, manjim izdavačima je u neku ruku kao i prevodiocima, ulaganja se često ne isplate. Ali opet mislim da ćemo se izvući. Skoro je bio Sajam, to mi je bio prvi u Srbiji, bilo je dosta ljudi, dosta izdavača, dosta novih izdanja, verujem, nadam se da stvari idu na bolje.Što se tiče naših izdavača, izdvojio bih "Darmu books" i "Sumatru". Nađa Parandilović izvanredno vodi "Darmu", godinama pratim njen rad i moram reći da me nikad nije razočarala svojim izdanjima. Rad Ivana Lekovića i Sumatre je za svaku pohvalu. Teško da bih kao Francuz poreklom iz Srbije upoznao Rastka Petrovića kao autora i sve ostale koje je objavio, a mislim na pesnikinju Nađu Lazarević pre svega, koja je bila jedna od prvih koju sam čitao ovde, a skoro moju drugaricu i jednu od najboljih mlađih pesnikinja današnjice, Katarinu Pantović. Izdvojio bih takođe i urednicu Vulkana, Mariju Radić, koja je stvorila odličnu grupu domaćih pisaca, mislim pre svega na Filipa Grbića, Muharema Bazdulja, Jovanu Dišić,
Tokina itd...

Nekoliko puta si dao priliku mladim književnicima da predstave svoj rad počev od Sajma slavistike, objavljivanjem regionalnog zbornika BHCS poezije, dodelio si dve nagrade za književnost a sada će se pojaviti i online časopis u kom će se moći predstaviti mladi književnici? Možeš li nam reći nešto više o tome? Postoji li
već spisak prvih predstavnika srpske poezije? Da li ćeš vremenom predstaviti umetnike iz drugih sfera? Kakav je plan za budućnost?

Časopis će biti otvoren mladim kao i starijim piscima, pre svega našim piscima sa ciljem da im odškrinemo vrata francuskog književnog sveta. Ovog meseca smo objavili Filipa Grbića, Muharema Bazdulja, Anu Miloš, Radoslava Milenkovića, Prljavog inspektora Blažu, Aleksandra Gatalicu i Luku Boljevića. Predstavljamo već objavljene pisce kao i one za koje
se nadamo da ce jednom biti objavljeni. Cilj je da ih predstavimo francuskoj publici, francuskim izdavačima, našim saradnicima kako bi došlo do mogućih saradnji u trenutku prevodilačke krize. Taj časopis je odgovor nedostatku prevodilaca. Nadamo se da će to možda i nagovoriti mlađe da se bave tim poslom. Prvi predstavnik za srpsku poeziju je Radoslav
Milenković, ali sam uveren da će ih biti još dosta. Plan za budućnost je da svakog meseca objavimo oko 6-7 autora u časopisu i tako ih predstavimo francuskoj publici. Zasad se jedino bavimo književnošću, ali sve zavisi od ljudi koji će sarađivati sa nama u budućnosti, svašta može da se desi.

BloombergAdria.com

Na koji način ti se zahvaljuju autori? Kako ti posmatraš svoj rad iz ugla čitaoca?

To je dobro pitanje i pravo da ti kažem, ne dešava se tu ništa posebno, ali se rađaju mnoga prijateljstva. I to je jedna od lepota prevođenja. Ponekad bih se ja njima zahvalio. Aleksandar Gatalica je uticao na moj prevodilački rad kao pisac, a Filip Grbić mi je omogućio da se afirmišem. Prelest je daleko moj najbolji prevod. Uvek gledam da izaberem pisce koji su po meni najbolji predstavnici srpske ili slovenske književnosti. Pisci koji svojim stilom i temama ukazuju na srpsku problematiku, srpsku kulturu itd... Tako da su se meni ti pisci zahvalili kad su napisali svoje knjige. Kad gledam svoj rad sa strane, voleo bih da ima više prevodilaca. Ne objavljuje se naša 
književnost dovoljno, ali shvatam koliko je moj rad važan, strast koje se pretvorila u obavezu. Imam sad obavezu prema svojoj kulturi i svom narodu.

Ko su tvoji saradnici? Pišeš li ti u slobodno vreme i čija dela trenutno prevodiš?

U Slavitude imam više saradnika, imenovaću najbliže jer je neophodno. Vilijam Višković koji prevodi Vladimira Tabaševića, Aleksandra Jugovića i Lazara Pavlovića, Vesna Bojović koja je prevela Lidiju Deduš, Izabel Ceperkovic Dias koja je prevela Šimona Cubotu i sad prevodi Alekandru Batinić. Tu je Tamara Radević, naša svestrana saradnica koja nam je bila u žiriju za poslednju nagradu, Nina Praštalo i Miša Milutinović koji su studenti francuskog jezika u Srbiji i koji su bili od velikog značaja u poslednjem žiriju jer poznaju francusku književnost, Sofija Popović koju nisam poznavao i koja je najveće iznenađenje, književna kritičarka koja ima svetlu budućnost, zapamtite to ime i za kraj, Aleksandra Mladenović, novinarka koja je sa
velikim entuzijazmom prihvatila poziv u žiri i koja je uradila izvanredan posao. To su ljudi koji su mi u poslednje vreme bili najbliži saradnici.
Piskaram nešto, imao sam dogovor sa jednim francuskim izdavačem da mu vratim rukopis, ali to se odužilo zbog silnih poslova. Trenutno prevodim Lazara Ristovskog, Vanju Bulića, Šabana Šarenkapića i Muharema Bazdulja, a za časopis, dok bude bilo kvalitetnih pisaca i ako žele da sarađuju sa nama, mi ćemo ih prevoditi. 

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".